Још 776. године п.н.е. одржано је ритуално такмичење у част Зевса, врховног и најважнијег међу грчким боговима. Тако су рођене Олимијске игре. Одржавале су се сваке четири године, што је у старој Грчкој постало мерна јединица времена.
Олимпијске игре биле су важан догађај и у доба Римског царства, када су такмичари из читаве империје долазили на борилишта.
Касније, када је хришћанство постало доминантна религија у царству, Олимпијске игре су сматране за пагански ритуал, полуларност им је брзо опадала, а римски цар Теодосије 393. године је забранио Олимпијске игре, након готово 12 векова традиције.
До деветнаестог века је у читавом свету било безуспешних покушаја организацијe игара које су подсећале на Олимпијске игре, све док француски педагог Пјер де Кубертен, 1984. године није организовао међународни конгрес на којем је основан Међународни олимпијски комитет и рођена идеја о модерним Олимпијским играма.
Прве Олимпијске игре Кубертен је планирао за 1900. годину у Паризу. Међународи Олимпијски Комитет је, међутим, предложио да се Олимпијске игре врате у домовину, те су прве модерне игре тако одржане 1896. године у Атини. Од тада се одржавају сваке четири године, са паузом 1916. 1940. и 1944. године због светских ратова.
Ове године се одржавају 32. Олимпијске игре у Токију, са годином закашњења због пандемије, али су задржале назив Токијо 2020. Ове године, први пут у историји, игре се одржавају без присуства публике на трибинама, такође због пандемије.
