"Дубоко смо затекнути чињеницом да је наш вољени отац данас преминуо," написала су Хокингова деца Луси, Роберт и Тим у саопштењу достављеном британској новинској агенцији.
"Био је велики научник и невероватан човек чији ће рад и заоставштина живети још много година."
Хокинг је надживео прогнозе лекара да му је остало свега неколико година живота пошто је дијагностикован са болешћу моторног неурона која га је потпуно приковала за инвалидска колица.
"Његова храброст и упорност уз блилијантан ум и смисао за хумор, инспирисали су многе широм света," написала је породица у саопштењу.
"Једном је рекао, 'То и не био био неки универзум ако не би био дом за људе које волимо.' Недостајеће нам заувек."
British scientist Stephen Hawking (L) and his daughter Lucy Hawking (R) arrive on the red carpet for the 2015 British Academy Film Awards (AAP)
Хокинг је био најпознатији британски научних данашњице, геније који ји живот посветио откључавању тајни унивезума.
Рођен 8. јануара, 1942 -- 300 година после смрти оца модерне науке Галилеа Галилеја -- веровао је да је наука била његова судбина.
Али та судбина је такође доделила Хокингу окрутну околност.
Већину свог живота је провео у инвалидским колицима непокретан због амиотрофичне латералне склерозе (amyotrophic lateral sclerosis (ALS), форме болести моторног неурона која напада нерве који контролишу намерне покрете.
Чудесно, Хокинг је побио сва предвиђања да ће поживети само неколико година, превазилазећи своју физичку инвалидност - а немогућност да се креће и говори, превазишао је уникатном комуникацијом уз употребу комјутеризованог синтетичког говорног софтвера.
"Јако често ме питају: како се прихватам чињеницу да сам болестан од ALS?" написао је он једном. "Одговор је да не осећам нешто посебно што се тога тиче.
"Покушавам да водим што нормалнији живот, којико год је то могуће, и да не размишљам о мом здравственом стању, или да жалим за стварима које због тога не могу да радим, а и нема их пуно.
Стивен Вилијем Хокинг (Stephen William Hawking), ипак, био је далеко од нормалног.
Унутар шкољке његовог бекорисног тела био је невероватно оштар ум, фасциниран природом Универзума, питањима како је формиран и где му је завршетак.
"Мој циљ је једноставан," рекао је он једном. "То је потпуно разумевање универзума, зашто је такав какав јесте и због чега уопште постоји."
Много његовог рада је било сконцетрисано на објашњавање релативитета -- суштине природе и простора-- и квантумске теорије -- како се најмање честице у Универзуму понашају -- да објасни креацију Универзума и његове законе.
Живот на земљи је под ризиком
1974, он је постао један од најмлађих стипендиста најпрестижнијег британског научног тела, Краљевског научног удружења (Royal Society) са 32 године.
1979 постао је професор математике на Универзитету Кембриџ- популарно звано Лукасијанска професура, професорсно место које је 1663 утемљио Хенри Лукас, професор на Кмбриџу који је био и члан Парламента.
Он је иначе на Кимбриџ прешао са Оксфорда да студира теоретску астрономију и космологију.
Ту престижну професуру је држао у 17 веку и чувени британски научник Исак Њутн чију је теорију гравитације Хокинг тестирао 2007 када је у 65 години живота отпутовао да тестира бестежински лет у САД, као увод у суборбитални лет у космос, чему се надао.
Карактеристично, није видео тај пут само као рођендански поклон.
Уместо тога, рекао је да жели да покаже да инвалидност није препрека за достигнућа и да подржи интерес у истраживање космоса, где , како је веровао, лежи судбина људске расе.
"Ја мислим да људска раса нема будућности ако не оде у космоe," рекао је.
"Мислим да је живот на земљи у сталном ризику од уништења због катастрофа као што су нагло глобално отопљавање, нуклерани рат, генетички направљен вирус и друге опасности."
Недавно је рекао да вештачка интелигнција (AI)може допринети искорењивању болести и сиромаштва, али је упозоравао и на потенцијалну опасност од вештачке интелигенције.
"Укратко, успешно креирање вептачке интелигенције могло би да буде највећи догађај у историји наше цивилизације."
"Поред бенефиција , АИ ће такође донети и опсаности, као што је моћно аутономно оружје или нови начин на кој ће неколицина вршити опресију на већином ," рекао је Хогинг 2016, на отварању новог Истраживачког центра за вештачку интелигенцију на Универзитету Кембриџ.
Поп култура и политика
Генијалност је Хокингу донела светску популарности постао је позат као духовит комуникатор посвећен представљању науке широкој публици.
Његова књига из 1988 "A Brief History of Time" (Кратка историја времена) покушала је да објасни људима који се не баве науком - фундаменталне теорије уноверзума и постала је међународни бестселер, доносећи му глобално признање.
Затим је 2001 уследила књига "The Universe in a Nutshell" која је на српски преведена као "Космос у ораховој љусци".
2007, Хокинг је објавио и књигу за децу "George's Secret Key to the Universe", преведена као "Џорџов тајни кључ за Универзум" заједно са својом кћерком Луси, у покушају да објасни како функционишу соларни систем, астероиди и друга небеска тела, као црне рупе - што је био његов омиљени предмет истраживања.
Хокинг је такође дао допринос популарној култури, скечевима у научно-фантастичном филму "Звездане стазе: Следећа генерација" и у цртаном филму "Симсонс" ("Star Trek: The Next Generation" and "The Simpsons") а његов синтетички глас забележен је у песмама групе Пинк Флојд (Pink Floyd) .
Ван научне дебате Хокинг је такође кометарисао и политику, описујући америчког председника Доналда Трампа пред изборе у тој држави као "демагога који изгледа има моћ да убеди најниже фракције конзуматора" ( "a demagogue who seems to appeal to the lowest common denominator").
Хокинг је такође упозорио Британију пред референдум о Брегзиту 2016 да не напушта ЕУ:" Прошли су дани када смо могли да стојимо сами против света."
Чинећи најбоље од 'сваког тренутка '
Хокинг се први пут оженио са Ђејн Вајлд (Jane Wilde) 1965 и са њом је добио троје деце. Пар се развео после 25 година и он се поново оженио својом бившом неговатељицом Илејн Мејсон ( Elaine Mason), али је брак пропао услед њених отужби да је малтретира, што је он негирао.
Љубавна прича између Хокинга и Вајд је испричана у филму из 2014 "The Theory of Everything", преведено као "Теорија свега" . За главну мушку улогу у филму Британац Еди Редмајн (Eddie Redmayne) добио је Оскара, за сначин на који је приказао Хокинга у филму.
This photo provided by Focus Features, LLC shows, Eddie Redmayne, as Stephen Hawking, in a scene from the film, "The Theory of Everything."AAP
Хокинг је Оскара прославио на свој начин а извештаји говоре да је рекао да је у одређеним моментима током гледања филма мислио да гледа самог себе.
О њему је такође снимљен документарац 2013, под називом Хогинг( "Hawking"). У том филму он се осврнуо на свој живот : "Зато што сваки тренутак може бити мој последњи, имам потребу да учиним од сваког тренутка најбоље што се може."
