Пре двадесет година, док су многи туристи уживали на одмору на Балију, две бомбе су детониране у срцу ноћног живота, дуж плаже у Кути. Погинуле су 202 особе - међу њима 88 Аустралијанаца - а на стотине је повређено. Био је то - и остао - највећи губитак живота Аустралијанаца у једном терористичком нападу. Читава земља тада је застала, да размисли о томе шта је изгубила.
Данас, погнутих глава, на киши, на сторине људи се окупило на литицама изнад плаже Куђи (Coogee Beach) у Сиднеју, сећајући се својих пријатеља и чланова породице - који су били међу 88 Аустралијанаца убијених у Кути.
Међу присутнима је био и премијер Аустралије Ентони Албанизи (Anthony Albanese).
"Оно што су архитекти овог покоља постигли је да нас натерају да размишљамо о ономе што заиста ценимо и да се тога држимо чвршће него икада раније. Ниједан терориста нам ово не може узети, иако су одузели животе тих људи."
Неки од погинулих били су тек тинејџери.
Дејвид Бајрон (David Byron) је изгубио ћерку Клои (Chloe):
"Требало је да кренемо назад кући дан раније, али је наш лет отказан, не знам зашто. Тако су Клои и све њене другарице из школе, и њихови родитељи, заједно изашли на вечеру."
Он каже да је после експлозије бомбе протрчао кроз локацију на којој је експлодирала тражећи било кога ко је можда преживео.
"Нико није дисао. Сви су били мртви."
Октобар 2002. је био крај још једне фудбалске сезоне у Аустралији- и тимови из целе земље су се упутили на Бали на прославу краја сезоне. Међу њима 11 чланова тима Coogee Dolphins, са седиштем на истоку Сиднеја. Само пет их се вратило кући.
Међу мртвима је био и Џерард Јео (Gerard Yeo). Његов брат Пол (Paul) имао је суморни задатак да идентификује његово тело.
"Био сам шокиран када нам је Џез рекао да иде на пут. Не могу вам рећи колико сам пута покушао да га одговорим од тога. Месец дана после тога су ме замолили да идентификујем Џерардово тело у Дабу (Dubbo). Сећам се тренутака пре него што сам ушао у ту собу, као да је било јуче. Никада нисам био тако уплашен."
На другом крају земље, у Перту, окупио се још један фудбалски клуб да се сети својих погинулих. Те ноћи је убијено 16 грађана из Западне Аустралије - а седам је било из фудбалског клуба Кингсли (Kingsley).
Таш Елкинс (Tash Elkins) је изгубила свог рођака, Корија Палтриџа (Corey Paltridge)
"Сутра ће бити теже. Сви ћемо се сећати да смо седели у дневној соби код мојих тетке и ујака и чекали вести, да сазнамо шта се догодило. Не, време не чини своје, није нам ништа лакше."
И у фудбалском клубу Стурт (Sturt) у Аделаиди, интимно окупљање у знак сећања на Џоша Дигана (Josh Deegan,), једног њиховог убијеног играча. Његов брат је Ник Диган (Nick Deegan)
"Дефинитивно је ово прилично емотивно – ипак је добро што још увек имамо једни друге. Још увек је прилично надреално током ових дана видети све те снимке поново. Овог јутра на пример, кад сам се пробудио."
У међувремену у главном граду, два народа - уједињена у тузи.
Џон Хауард (John Howard) - који је у то време био премијер Аустралије - каже да је напад на крају крајева био неуспешан.
"Мислим да је то најтрајнији споменик лудости, као и злу оних који су убили наших 88 сународника Аустралијанаца. Чињеница је да је њихов циљ укључивао забијање клина између Аустралије и Индонезије, што им није успело. Аустралија и Индонезија су радиле заједно. Заједно су их хапсили, заједно осуђивали и тако су се зближили, а не удаљили. То је резултат овог инцидента."
Сличан став је изразио и амбасадор Индонезије у Аустралији др Сисво Прамоно (Siswo Pramono).
"Индонезија и Аустралија су нације које су симбол отпорности и будности. Излазећи из ситуације после терористичког напада имамо бољу и чвршћу везу."
Преживели и ожалошћени - сви заувек повезани у тузи и отпорности, и данас се – као и сваки дан – ослањају једни на друге да би то пребродили.
Бомбашки напади догодили су се 12. октобра 2002. у туристичком округу Кута на индонежанском острву Бали. У нападу су погинуле 202 особе (укључујући 88 Аустралијанаца, 38 Индонежана, 23 Британца и људе више од 20 других националности). Још 209 људи је повређено.
Различити чланови Џемах Исламиа, насилне исламистичке групе, осуђени су у вези са бомбашким нападима, три особе су осуђене на смрт.
Током напада су детониране три бомбе: једна у ранцу који је носио бомбаш самоубица, једна ауто-бомба, које су обе детонирана у популарном делу града са ноћним клубовима у Кути или близу њих; а трећи много мањи уређај детониран је испред конзулата Сједињених Држава у Денпасару, наневши само мању штету. Аудио-касета која наводно носи снимљену гласовну поруку Осаме бин Ладена наводи да су бомбашки напади на Балију били директна одмазда за подршку Рату против тероризма Сједињених Држава и улози Аустралије у ослобађању Источног Тимора.
9. новембра 2008. године, имам Самудра, Амрози Нурхасиим и Худа бин Абдул Хак погубљени су стрељачким водом у острвском затвору Нусакамбанган.
9. марта 2010, Дулматин, звани „Геније“ — за којег се верује да је одговоран за активирање једне од бомби на Балију мобилним телефоном — убијен је у пуцњави са индонежанском полицијом у Џакарти.
