"Аеронаутички инжењер Тадија Р. Сондермајер је несумљиво био најмаркантнија личност у ваздухопловству Србије и Краљевине Југославије и најзаслужнији човек за стварање, напредак и развој цивилног и спортског ваздухопловства на југословенским просторимa. Пилот - ловац из Првог светског рата, пилот у чувеној француској ескадрили "Роде", резервни ваздухопловни потпуковник, један од оснивача и дугогодишњи потпредседник Аеорклуба "Наша Крила" Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и оснивач првог нашег ваздухопловног часописа "Наша Крила", потпредседник Међународне аеронаутичке федерације ФАИ (1934-1941), први ваздухопловни инжењер у Краљевини Југославији, био је оснивач, утемељивач и директор првог домаћег Друштва за ваздушни саобраћај "Аеропут" од оснивања 1927. до почетка Другог светског рата 1941. године, оснивач и члан Управе Друштва за снимање из ваздуха "Сивад", као и једна од кључних личности у стварању домаће ваздухопловне индустрије", рекла је у емисији Ризница Рaдио Београда академик проф. др Радмила Тонковић аутор другог, допуњеног издања, књиге "Тадија Сондермајер - Темељи нашег ваздухопловства".
Након окончања гимназије у родном Београду, у Немачкој је започео студије архитектуре. Када је избио Први балкански рат пријавио се у српску војску као добровољац. Постао је ваздухопловац 1916. на Солунском фронту а одликован је највећим српским, југословенским и француским одликовањима: Карађорђевом звездом са мачевима IV степена, Сребрном медаљом за храброст и Златном Обилића медаљом за храброст, чувеном ратном Медаљом "Албанском споменицом", као и француским "Ратним крстом", француском "Легијом части официрског реда", високим одликовањем које се ретко додељивало нефранцузима, тако да су само тројица људи ван Француске добили овај орден, а међу њима је и Тадија. Одликован је и Орденом Светог Саве и бројним мирнодопским одликовањима за заслуге у развоју југословенског ваздухопловства.
Прославио се историјским летом са пилотом Леонидом Бајдаком, на релацији Париз - Бомбај и натраг, од 20. априла до 2. маја 1927. непун месец пре чувеног Линдберговог лета Њујорк - Париз. Маршруту дугу 14.800 километара, прешли су у 15 етапа, за 11 дана, односно 89 сати ефективног лета. Приликом повратка, двојицу хероја на београдском (бежанијском) аеродому свечано је дочекало око 50.000 Београђана.
Победник је на међународном ваздухопловном такмичењу у Плзењу 1931. када су југословенски пилоти заузели прва три места. Том приликом освојио је награду председника Чехословачке Републике. Као делегат Аероклуба учествује на конгресима Међународне ваздухопловне федерације — ФАИ, а изабран је и за једног од потпредседника те организације на Конгресу у Дубровнику 1935.
Био је оснивач и директор предузећа „Аеропут”, на чијем је челу био до 1941.
Захваљујући својим лидерским квалитетима Тадија Сондермајер резервни пуковник је постављен за команданта транспортне групе кад је "Аеропут" прикључен Ратном ваздухопловству (ЈКРВ) пред почетак рата 1941.
Иако је од 15. октобра 1944. учествовао у операцијама за ослобођење Београда, а пријавио се као пилот добровољац, нове власти нису могле да опросте Тадији Сондермајеру то што је током рата остао у Београду као ни његову сарадњу са двором пошто је био лични пријатељ кнеза Павла. Два дана после ослобођења Београда је ухапшен и провео је годину дана у затвору. Након пуштања на слободу су му враћена сва грађанска права али више му није омогућено да лети. Живео је од тога што је хонорарно радио у грађевинском предузећу „Полет” као инжењер.
Након тога је добио само још једно признање, наиме било је то 1967. године када је руководство ЈАТ-а наследника Аеропута одлучило да му додели букет од 40 ружа (колико је година прошло од чувеног лета Париз—Бомбај—Београд) и новчану награду у висини од неколико просечних плата.
Умро је 10. октобра 1967. године на четрдесетогодишњицу основања Аеропута првог авио превозника на тим просторима. Његова супруга Милица је после његове смрти сву писану заоставштину и одликовања предала Музеју ваздухопловства у Београду, према наводима Српске енциклопедије.
