For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
На Универзитету Новог Јужног Велса у Сиднеју од 6. до 11. септембра одржан је 12. Међународни летњи универзитет „Грчки језик, култура и медији“, под називом „Грчки језик у Аустралији: од сећања ка будућности“.
Шестодневни програм окупио је професоре, истраживаче, наставнике, новинаре, уметнике, представнике заједнице и пословне лидере из Аустралије, Грчке и других земаља. Разговарало се о будућности грчког језика у Аустралији, образовању нових генерација, улози медија, дигиталним технологијама, идентитету дијаспоре и могућностима међународне академске и привредне сарадње.
Привреда као партнер културе и образовања
Најважнији сегмент читаве конференције из угла пословног умрежавања одржан је у петак, 11. септембра, од 9 до 11 часова. Званични округли столови пословних лидера трајали су од 9.30 до 11 часова, након чега је уследило индустријско и институционално умрежавање.
Две узастопне дискусије биле су посвећене улози предузетништва у очувању грчког језика у Аустралији, али су разговори обухватили и шира питања односа Аустралије и Европе, програм „Хоризонт Европа“, истраживања, иновације, трговину и инвестиције.
Овај део програма осмислио је и организовао Константинос Сгурас, суоснивач и руководилац за међународне односе организације Unity in Philia и председник организације Professionals in International Trade.
Пословни програм спонзорисала је Аустралијско-српска привредна комора, Australian Serbian Commerce Chamber. Комору је представљала др Нина Марковић-Хазе, док је међу њеним члановима на скупу била и компанија Solve Migration, миграциона фирма са седиштем у Сиднеју.
Учешће Аустралијско-српске привредне коморе на конференцији посвећеној грчком језику носило је ширу поруку. Дијаспорске организације не морају да делују само унутар граница сопствених заједница. Оне могу да повезују стручњаке, капитал, институције и идеје из различитих делова Европе са аустралијским и азијско-пацифичким тржиштем.
Панел је показао и да очување језика није искључиво питање културе. Језик и културно разумевање могу да буду основа за пословне везе, студентске размене, заједничке истраживачке пројекте, привлачење инвестиција и стварање дугорочних односа између матичних земаља и њихових заједница у Аустралији.
Европска компанија као пример практичног повезивања
Међу компанијама које су допутовале из Европе била је и PROVERNA Group, групација са седиштем у Грчкој, представљена као пример начина на који европске компаније могу да развијају партнерства са Аустралијом и ширим азијско-пацифичким регионом.
Компанија развија инвестиционе и институционалне платформе у областима некретнина, енергетике и инфраструктуре, хране и пића, дигиталне инфраструктуре и других сектора реалне економије.
У њеној презентацији истакнут је потенцијал „двосмерне капије“ између Аустралије, Грчке, Европе и азијско-пацифичког региона. Према том моделу, Грчка може да буде стратешка полазна тачка за улазак аустралијских компанија на европско тржиште, док Аустралија европским компанијама може да отвори приступ партнерима, индустрији и тржиштима азијско-пацифичког региона.
Присуство компаније PROVERNA Group показало је да овакви скупови не морају да се заврше само разменом идеја. Они могу да помогну у проналажењу стратешких партнера, развоју заједничких инвестиционих платформи и претварању истраживачких и пословних контаката у конкретне пројекте.
Нови тренутак у односима Аустралије и Европске уније
Конференција је одржана у посебно важном тренутку за односе Аустралије и Европске уније.
Преговори о споразуму о слободној трговини између Аустралије и ЕУ закључени су 24. марта 2026. године, док предстоје одговарајући правни и парламентарни процеси пре његове примене. Истовремено се проширује сарадња у областима истраживања, иновација, чисте енергије, критичних минерала, напредних технологија и отпорнијих ланаца снабдевања.
Посебно место у пословном програму заузео је „Хоризонт Европа“, највећи европски програм за финансирање истраживања и иновација, вредан приближно 155 милијарди аустралијских долара.
Аустралија и Европска комисија су 9. јуна завршиле преговоре о аустралијском придруживању програму. Од јануара 2027. аустралијске компаније, универзитети и истраживачке организације требало би да, кроз прелазне аранжмане, добију приступ финансирању у оквиру другог стуба програма, под условима сличним онима који важе за организације из придружених земаља.
То ће аустралијским учесницима омогућити не само да буду партнери већ и да предводе међународне конзорцијуме и развијају пројекте који би били превелики или прескупи да их једна држава реализује самостално. Приоритетне области обухватају критичне технологије, напредно рачунарство, здравство, свемир, климатске промене, чисту енергију и критичне минерале. Аустралијско Министарство индустрије, науке и ресурса наводи да ће повезивање са европским институцијама помоћи развоју истраживачких мрежа, иновација и нових индустријских могућности.
Аустралијски истраживачи већ остварују запажене резултате. Према подацима Европске комисије, аустралијске организације учествовале су у 239 пројеката програма „Хоризонт Европа“, уз стопу успеха пријава од 24,39 одсто. До сада су аустралијски партнери углавном морали сами да финансирају своје учешће или да се ослањају на ограничене изузетке. Придруживање ће им омогућити непосреднији приступ европском финансирању. Европска комисија оцењује да се тиме формализује научно партнерство које већ даје значајне резултате.
Од истраживања до комерцијалне примене
Међу кључним темама представљеним током пословног програма биле су чиста енергија и транзиција ка нето нултим емисијама, здравство и медицинске технологије, биотехнологија, фармација, напредни материјали, критични минерали, батерије, циркуларна економија, безбедност хране и воде, вештачка интелигенција, сајбер-безбедност, аутоматизација, одбрамбене технологије и напредна производња.
Учесници су говорили и о практичном путу од научне идеје до производа: проналажењу истраживачких и индустријских партнера, регулаторних саветника и произвођача опреме, коришћењу пореских подстицаја за истраживање и развој, заштити интелектуалне својине и припреми пријава за „Хоризонт Европа“.
Боље међусобно разумевање користиће и Грчкој и широј Европи уколико се разговори преточе у конкретне заједничке иницијативе. Универзитети и истраживачке установе могу да развијају конзорцијуме за европске грантове, размене истраживача и студената, заједничке лабораторије и пројекте са привредом. Компаније, заузврат, могу да помогну да истраживања прерасту у производе, инвестиције и нова радна места.
Културни програм као простор сусрета
Поред академског и пословног програма, конференцију је пратио низ културних догађаја широм Сиднеја.
У Генералном конзулату Грчке организовани су свечани пријем и изложба политичке карикатуре, док је у простору The Castellorizian у Кингсфорду отворена групна изложба „Грчки дух“, коју је приредио др Василиос Адратас.
Међу излагачима је био и српско-аустралијски уметник и теоретичар уметности др Урош Т. Тодоровић, познат и као Ouresis Todorovich, који тренутно живи и ради у Макау, у Кини. Његов рад је у оквиру изложбе представио духовно тумачење грчког искуства, повезујући религијске и културне мотиве са широм традицијом византијске уметности. Тодоровић је повезан са Универзитетом у Макау, а претходно је студирао на Универзитету у Сиднеју. Профил Универзитета у Макау наводи његов рад у областима модерног сликарства и византијске естетике.
Пратећи програм укључио је и пројекцију документарног филма „Hail Arcadia“ редитеља Филипоса Куцафтиса, изложбу грчко-аустралијских визуелних уметника, вече традиционалне грчке музике и игре у Когари и завршно дружење у атмосфери традиционалне таверне.
Ови догађаји су показали да културна дипломатија није споредни део међународне сарадње. Изложбе, филм, музика и плес стварају простор у којем људи најпре развијају међусобно поверење, а затим лакше успостављају академске, институционалне и пословне односе.
Главна порука сиднејског скупа била је да језик и култура нису само наслеђе које треба сачувати. Они представљају инфраструктуру поверења – основу на којој се могу градити нова партнерства између Аустралије, Грчке и Европе, као и шире повезивање европских дијаспорских заједница у Аустралији
За СБС на српском Нина Марковић
