Српски тенисер је тријумфом у Лондону стигао до 21. гренд слем трофеја.
Ђоковића су у Старом двору дочекали градоначелник Београда Александар Шапић, председник Скупштине града Никола Никодијевић и министар омладине и спорта Вања Удовичић.
"Добро вече Београде, добро вече Србијо. Ово су дефинитивно најлепши тренуци у животу. Када имам тај благослов да спорт који толико волим, којим се бавим читав живот, спорт у којем сам остварио стварно велике успехе на које сам поносан, али сам најпоноснији када могу да се вратим кући и поделим своју радост са својим народом. Хвала вам, дивни сте”, рекао је Ђоковић окупљенима држећи освојени пехар.
Он је више пута поновио да му овакви догађаји и тренуци значе можда и више од трофеја које је освојио.
„Ово је нешто што ћу носити у срцу до краја живота.Ови људи немају никакву обавезу да буду овде. Улепшали сте ми дан, вече, годину и живот. Дивни сте, много српских тробојки, деце, младих људи... То ми испуњава срце. Волим вас заувек”, додао је најбољи српски тенисер док су се чули повици „Ноле Ноле!”.
Имао сам привилегију да будем на овом балкону и са Дејвис куп репрезентацијом, и са репрезентативцима Јеленом Јанковић и Аном Ивановић, један велики аплауз за њих. Јанко Типсаревић, Виктор Троицки, то су шампиони нашег спорта, који није имао традицију донедавно у нашој земљи”, наставио је Ђоковић.
Он је истакао да су Слободан Боба Живојиновић и Моника Селеш обележили генерацију српског тениса.
„Било је тешко за време деведесетих, нама и најмање колико су се људи мучили у различитим деловима живота, али у тих 10-15 година су стасавали тенисери, то нас је ојачало и дало додатни подстрек. Зато се овде данас налазим, управо тај неки српски инат, та воља за животом, победом...”, истакао је Ђоковић.
Он је рекао да је покушавао да Американцима објасни шта је то српски инат.
„Али нема речи која то преводи на енглески језик. То је отприлике нешто што симболише и означава дух нашег небеског народа, који у свим сферама живота истраје и показује срце и вољу кад је најтеже. Таква је наша судбина, да увек прођемо трновит пут. Али увек кажемо, ко зна зашто је то добро. На крају сваког тунела постоји светло, ви сте то светло”, поручио је Ђоковић навијачима испред Старог двора.
Ђоковић је навео да је година почела лоше за њега, пошто је депортован из Аустралије.
„То је нешто што је доста потресло мене и фамилију и блиске људе. Почела је година на ружан начин за мене, десило се то што се десило у Аустралији, али ме је месецима пратио доживљај, ти наопаки погледи и осуде”, подсетио је Ђоковић и наставио:
„Хришћански је праштати, а ми смо Хришћани, гледамо, праштамо, само Бог зна и људи око мене шта се то дешавало, не бих сада да причам о томе и да делује да се жалим. То је све утицало на овај сад тренутак, мотивисало ме и инспирисало да се вратим на стазе старе славе, да се борим за највеће трофеје у спорту”.
