У малој популацији, на површини од око 200 квадратних метара, констатовано је једва 70 јединки ове врсте.
Ефедру је у подножју Старе планине у околини Књажевца, у заштићеном подручју парка природе, пронашао др Марјан Никетић, музејски саветник и српски ботаничар, а своје откриће недавно је објавио у научном часопису "Botanica Serbica".
Иако је одавно познато да су ефедре распрострањене у топлијим и сувљим деловима Балканског полуострва, па и у суседним земљама, за постојање представника овог рода у флори Србије није било ни наговештаја.
Патуљаста ефедра има статус ретке и угрожене врсте. Значајан фактор угрожавања је и зарастање станишта, а потенцијално може бити и сакупљање.
Зарад очувања ове врсте и њеног станишта, у сарадњи са надлежним институцијама, ускоро ће бити предузете и конкретне мере заштите, наведено је у саопштењу Природњачког музеја.
У народу их зову вилина брада, метлина, коситерница или власац, а заједнички латински назив им је Ephedra distachya L.
Поменута група биљака којој ове врсте припадају древног је порекла и настала је пре око 250 милиона година, што значи да је старија од диносауруса, четинара, цветајућих биљака, а према неким наговештајима од те групе су се чак касније одвојили и гинко и цикас палме.
Ово име је познато и по лековитом алкалоиду ефедрину, који се некада из њих добијао, а данас се производи синтетичким путем.
