Габријел Ескобар је на седници Комитета за спољне послове Представничког дома Конгреса представио извештај "Стабилност и безбедност на Западном Балкану: Процена политике САД".
То саслушање којим је председавао конгресмен из редова републиканаца Томас Кејн је организовано у оквиру конгресног Пододбора за Европу у Одбору за спољне послове
У уводном обраћању, Кејн је навео да су неки резултати осетни након три деценије улагања на изградњи демократије у региону Балкана. Међутим он је такође рекао да, упркос томе, постоје одређени проблеми.
Председавајући Кејн је изјавио да је то тело забринуто јер још увек нису испоштовани договорени споразуми, а пре свега што још није формирана Заједница српских општина.
"Желим да знам да постоји пристисак ЕУ и САД да Курти испуни обавезу формирања Заједница српских општина, као и да са друге стране престане пристисак да се Косово не укључује у међународне органе."
"Желим да се српска заједница и Београд укључе и омогуће нове изборе на северу Косова", рекао је Кејн.
Додао је да администација довољно не одговара на ситуације иза којих стоји Београд, а везани су за протесте у којима страдају војници КФОР-а.
Истовремено, позвао је обе стране да допринесу смиривању тензија, и истакао да САД морају да имају већу улогу у региону пре свега због чињенице што пет земаља чланица ЕУ нису признале КиМ.
Кејн је такође рекао да је Комитет забринут због дешавања у БиХ, али и због утицаја Кине и Русије на регион и да жали што Србија није увела санкције Русији, али и да је похвално што земља прима избегле Украјинце.
Он је прокоментарисао и увођење санкција САД директору БИА:
"Одлука да се санкције уведу Александру Вулину је подсетник да се се не толерише руски малигни утицај у Србији", навео је Кејн, додајући да са друге стране, напад Милорада Додика на Уставни суд БиХ, као претња миру, није имао озбиљан амерички одговор.
После Кејна је говорио Вилијам Китинг, највише рангирани демократа у Пододбору, који се фокусирао на проблеме између Србије и Косова и проблеме у БиХ.
Габријел Ескобар је обраћање почео наводећи да је америчка политика на Западном Балкану утемељена на принципу континуиране интеграције региона у евроатлантске структуре. Потом је навео да САД разумеју да постоје огромне препреке тим процесима, укључујући заустављени напредак у демократизацији, корупцију, зависност о руској енергији, етнонационалистичке политике, те штетни страни утицај и дезинформације из држава попут Кине и Русије. Он сматра да то нису непремостиви проблеми и да у њиховом решавању и ублажавању тензија помаже ангажман САД, али и да земље морају саме предузети неопходне кораке да би се квалификовале за чланство.
Односи Србије и Косова
Што се тиче односа Србије и Косова Ескобар је рекао да је Европска унија (ЕУ) у фебруару и марту ове године, уз снажну подршку САД, дошла до прекретнице коју представљају Споразум о путу нормализације односа и анекс о имплементацији који је створио оквир кроз који би обе земље испуниле своје обавезе.
„Кључни елемент је испуњавање обавезе Косова од 2013. године да се успостави Заједница општина са српском већином која би оснажила општине са заједничким интересима, језиком и културом да координирају заједничке изазове у пружању неких јавних услуга, укључујући образовање, здравствену заштиту и локални економски развој“, рекао је Ескобар.
„Косово и Србија су се чак сложили да признају међусобно документе и националне симболе. И што је најважније, према овом споразуму, Србија више неће лобирати против чланства Косова у међународним организацијама.“
“Од када су стране постигле ове споразуме, било је озбиљних провокација, ескалације тензија и неприхватљивог насиља српских демонстраната против КФОР-а, полиције и новинара на северу Косова”, наставио је Ескобар обраћање.
“Као одговор, НАТО је распоредио елементе резервних снага за јачање мисије; одржава снажнији положај на северу Косова како би се обезбедило сигурно и безбедно окружење.“
Ескобар је навео да су САД и ЕУ позвали на хитну деескалацију, укључујући одржавање нових општинских и градоначелничких избора у четири општине на северу Косова, уз учешће етничких Срба, као и на поновно фокусирање на имплементацију споразума у оквиру ЕУ дијалога.
Ескобар је изјавио да има контакт са свим земљама чланицама ЕУ које нису признале самопроглашену независност Косова и да то поштују, али да је циљ не само да Косово буде признато у ЕУ, већ глобално.
Међутим, оценио је да то неће бити могуће док Приштина не примени договорене споразуме и не дође до нормализације односа.
"Битно нам је да Косово буде део ЕУ, НАТО и УН, али то је немогуће док се не примени споразум. Потребно је да се покрене глобална кампања признања, не само за ЕУ. Зато охрабрујемо владу Косова да примени договорено и обезбеди функционалност", рекао је Ескобар.
Ескобар је навео да Вашингтон ради на партнерству са Приштином, која је, како је оценио, један од највећих савезника у региону Западног Балкана.
Део извештаја о Црној Гори и БиХ
Када је реч о Црној Гори, Ескобар је рекао да је у тој земљи присутан нови моментум према остварењу европске будућности:
„Недавни председнички и парламентарни избори су били слободни, мирни и понудили су бирачима широк избор. Исход је оснажио жељу становника Црне Горе да постигну ЕУ интеграцију и реформе“.
Званичник Стејт департмента говорио је у уводу и о БиХ: „Нажалост, у БиХ председник Републике Српске Милорад Додик остаје фокусиран на поништавање Дејтонског мировног споразума и федералног Устава. Додиково сецесионистичко и антидемократско деловање угрожава стабилност, безбедност и просперитет земље и ширег региона.“
"Ми подржавамо мултиетнички састав БиХ и суверенитет. Координирамо са ЕУ и другима око давања новца. Санкције су ефикасне", рекао је Ескобар.
Sources: VOA, RTS
