Тиме ће проблем данашњих медија бити решен, јер када се погледа на дуже стазе, очување заједничког културног и духовног наслеђа човечанства представља пут на коме генерације једна другој предају информације похрањене на медијима за складиштење који ће у року од неколико година пропасти.
Professor Peter Kazansky, из Центра за истраживање оптоелектронике Универзитета #Southampton каже: -Узбудљиво је да смо креирали технолигију која може да сачува документе и информације за будуће генерације, Ова технологија може да осигура чување доказа наше цивилизације. Све што смо научили неће бити заборављено.
Како се наводи на сајту Универзитета у Southampton научници Центра за истраживање оптоелектронике успели су да, користећи фемтносекундни ласер, ласер чији су импулси светлости дугачки неколико милијардитих делова секунде, на посебно обликовано стакло запишу и са њега прочитају петодимензионалне дигиталне податке.
Наиме, ласер записује податке тако што претвара минијатурне делове стакла у поларизирајућу структуру, а подаци се читају слањем другог импулса. Они се преводе на основу типа, радијалног или азимуталног, и смера поларизације, што чини да стакло има пет диманзија - три физичке у наслаганим слојевима, а две у таласној дужини (боји) и поларизацији светлосног таласа (једна с поларизацијом од нула, а друга од 90 степени).
Капацитет оваквог стакла јесте 360 терабајта меморије и стабилно је до температуре од 1.000 Целзијусових степени. На собној температури, како тврде научници, требало би да је неограничен, односно, како предвиђају, на температури од 190 целзијусових степани може да траје чак 13,8 милијарди година.
Стручњаци сматрају да ће највећу корист од новог вида дугорочног складиштења података имати институције са великом базом података.
