Фосили откривени у старом руднику у забаченим мароканским планинама уздрмали су темеље једне од најдужих теорија о развоју модерног човека - да је хомо сапијенс потекао из „колевке човечанства“ у источној Африци пре око 200.000 година.
Ово откриће такође може да допринесе ре-организацији дрвета еволуције, елиминацијом одређених, давно изумрлих хомо рођака као потенцијалних предака модерног човека.
Два тима истраживача су направила извештај о скалповима и деловима костију ових древних људи, као и алатки које су употребљавали за лов и сечу меса, који су пронађени на археолошким ископинама у Јебел Ирхуду (Jebel Irhoud), недалеко од модерног насеља Маракеша.
"Овај материјал представља корене наше врсте, најстаријег хомо сапијенса икад пронађеног на простору Африке." каже палео антрополог Жан - Жак Хублин (Jean-Jacques Hublin) са Макс Планск Института за еволуцијску антропологију у Немачкој (Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology).
"Кад је у питању хомо сапиенс оно што кажемо је да су ови остаци старији од 300,000 година".
Претходно, најстарији остаци хомо сапијенса су били стари 195,000 година и пронађени су у Етиопији. То је тада довело до закључка да је Источна Африка била еволуцијска "Рајска башта" где су наши преци настали пре него што су се раширили по Африци и даље.
An undated handout photo made available by Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology (MPI EVA) of Leipzig on 08 June 2017 (AAP)
Ако би носили капе или шешире...
Ново откриће сугерише да је такозвана колевка човечанства била широм континента, кажу из овог тима научника.
Исти тип оружја као што се употребљавао у "средњем каменом добу" који је нађен и међу групом ових древних људи у Мароку, и датира отприлике из истог доба, пронађен је на још неколико места у Африци, али се претходно мислило да је направљен од стране различитих хомо предака.
Сад изгледа вероватно да су то оружје направили припадници наше врсте који су живели у различитим групама широм континета.
"Много пре расељавања из Африке, расељавање хомо сапијенса било је унутар саме Африке", каже Хублин.
Пошто је био оскудан број фосилних остатака, историја еволуције модерног човека је пуна рупа и ослања се умногоме на претпоставке.
Верује се да је наша врста настала од Неандерталаца и Денисована ( Neanderthals and Denisovans) пре више од пола милиона година, али је тешко доћи до доказа о томе шта се од тад десило,
Нове чињенице сугеришу да је наша врста делила планету са сродним групама као што су Неандерталци, Денисовани и многи мајмунолики хомо наледи и минијатурни хомо флоресиенсис или хобити.
Упадљиво, мало, равно лице и облик вилице древног хомо сапијенса увелико подсећа на људско лице данашњег човека, кажу из тима научника.
Величина мозга је такође слична величини мозга данашњег човека.
"Ако би носили капу или шешир, вероватно да их данас не бисмо разликовали од других људи," каже Хублин.
"Више би их одало јако, набијено, мишићаво тело".
