"С тугом у срцу обавештавамо родбину, пријатеље и познанике да је наш драги Тома Бањанин преминуо 1. јула, у 10.55 увече у Мелбурну.
Сахрана ће се обавити у уторак, 15. јула 2025. године.
Опело ће се одржати у 12:30 часова у храму цркве Свети Ђорђе у Мелбурну (Serbian Orthodox Church St George), на адреси 6 Kate Street, St Albans.
Након опела, у 14:30 часова уследиће сахрана на гробљу Keilor Cemetery, угао улица Cemetery Road & Ely Court, Keilor East 3033 – “Keilor Monumental C, Grave 413”.
По завршетку сахране, породица позива све присутне на окупљање у част Томиног живота у сали цркве Свети Ђорђе (Serbian Orthodox Church St George Hall, 6 Kate Street, St Albans).
Захваљујемо свима који су нам у овим тешким тренуцима упутили речи утехе и саосећања."
Марков син Јован се током свог говора поводом Марковог 100. рођендана (21.јуна 2025.) присетио тог времена.
"Марко и Томо су се састали са тадашњим председником РСЛ-а Викторије Брусом Ракстоном (Bruce Ruxton, Victorian RSL president) и још неколко других људи како би основали прву српску подружницу РСЛ-а у Аустралији."
"Мој отац Марко је позант у круговима РСЛ пошто је заједно са Миљаном Куљинчевићем прикупио скоро милион долара за подршку породицама погинулих аустралијских војника. Захваљујући том ангажману, постао је доживотни члан RSL-а и у широј заједници познат као „poppy man“.
РСЛ (Returned and Services League) је добротворна организација основана на нивоу Аустралије 1916. после Првог светског рата за подршку палим и преживелим војницима.
Браћа Бањанин су од оснивања прве српске подружнице РСЛ-а сваке године организовали учешће српских ветерана у АНЗАК паради у Мелбурну, чланова аустралијског огранка Организације српских четника „Равна Гора“.
Ове године по први пут икад на маршу нису учествовали оснивачи прве српске подружнице РСЛ-а у Аустралији, браћа Томо и Марко Бањанин, пошто им године и здравље то нису дозволили. У њихово име венац испред споменика сећања 25. априла је положио њихов потомак Јован Бањанин, што су поздравили и присутни Срби који су то посматрали из публике.
Вихори рата и долазак у Аустралију
По избијању Другог светског рата Тома је са четворицом браће приступио Динарској Четничкој Дивизији. После погибије два брата Тома се са двојицом преостале браће Милетом и Марком, са дивизијом повукао преко Словеније у Италију где су били смештени у логро Еболи. Током боравка у логору Тома је похађао Богословску гимназију која је била организована од стране свештеника који су се ту такође задесили.
По напуштњу Италије браћа одлазе у Енглеску где ступају у енглеску војску, а потом из Енглеске Тома долази у Аустралију, где се са брода искрцава у луци у Мелбурну.
У свом последњем интервјуу, који је само пре 10 дана дао за СБС, током прославе Марковог 100. рођендана, Томо је колеги Крсти Марковићу, између осталога рекао да је живот од доласка у Аустралију прошао брзо као сан.
"1949 године у новебру смо се исркцали овде у Порт Мелнурну. Била је то прилично дивљина. Кад смо ишли возом за (мигрантски центар) Бонегилу (Bonegilla Migrant Reception) посматрали смо кроз прозор мегпајс, птице на ступу како ћурликају и певају. Ја кажем ово је нешто чудно. Ми имамо свраке а они имају мегпајс. Али заволео сам ту птицу."
После породичног уједињења у Аустралији, Томо се заједно са браћом Марком и Милетом придружује Црквено-школском одбору цркве Свети Сава у Карлтону, а према речима Јована Бањанина, Марковог сина, они се у јануару 1955. придружују групи жена и мушкараца у Сент Албансу, који су претходно 1954. одлучили да купе земљу за изградњу цркве.
Браћа Томо и Марко Бањанин 1971. започињу пројекат градње црквене сале у Сент Албансу, а касније су, 1987. основали и "Радио Равна Гора". Наследник тог програма је "Радио бумеранг", који данас на каналу 3ZZZ предводи Јован Бањанин.
"За ништа се не кајем, што сам радио. И мислим да је много тога добро било и ја сам захвалан богу што ме водио тако, и моме амђелу чувару", рекао је Тома за СБС у свом последњем интерјуу пре десет дана.
На питање да ли и он планира да прослави 100. рођендан за две године Томо је рекао:
"Ја то немам ништа. Бог то нека види. Само од дана до дана. Ми смо, како бих рекао, као роса на трави. Она падне и може врло лако да окопни и да се осуши до подне".
