Мултиетничка оаза Охаја и САД

Иван Калаузовић, слободни новинар, публициста и докторант на департману за журналистику Филозофског факултета у Нишу, сарадник је Програма за дијаспору Радио телевизије Србије /РТС/ и дописник српског месечника "Огледало" из Чикага. Недавно је на једном научном скупу огранка САНУ у Нишу имао запажено излагање о одливу српског интелектуаслног капитала у свет, а ових дана скренуо је пажњу медија у матици и дијаспори текстом за песму о српским великанима коју је извео српски дечији хор "Свети Сава" из Кливленда у амертичкој држави Охајо, а која је емитована и на локалној ТВ "Фокс". У овом хору иначе на солидном српском језику певају малишани који не познају језик својих предака, али га помало уче кроз песму. Наш сарадник Милорад Додферовић разговарао је са Калаузовићем о његовој химни о српским великанима, али и о занимљивом пројекту "Српска културна башта" који се успешно реализује у Кливленду, али чији би се "пелцер" могао проширити у српској дијаспори широм света.

Ivav Kalauzovic Source: Courtesy of Ivan Kalauzovic

Хор Свети Сава из Кливленда са новинаром Кенијем (Kenny Crumpton)

Тијана Кожул, Нина Бабић, Директор Нада Мартиновић,

Срђан Новаковић, Елена Кожул, Леа Павловић анд Катарина Гаврић (Facebook)

Кливлендске културне баште представљају вртни комплекс на око 12 хектара у чувеном Рокфелеровом парку, састављен од мањих етно-простора, 29 завршених и осам у изградњи врсних националних кутака. Међу њима је и Српска културна башта, на меандарским стазама испресецаном плацу- број 32, са средишњим каменим мозаиком који грли мермерну коцку од четири слова "С" и иконом Светог Саве под којом је натпис "Само слога Србина спасава". Баште су посебне по томе што су у њима, као нигде у свету, спарене скулптуре Мајке Терезе и Конфучија у натприродној величини, те Коперника, Марије Кири и Тесле у друштву композитора Листа, Баха, Шопена и Бетовена. Нигде, сем у Културним баштама Кливленда, нећете видети велику Гандијеву статуу у улици названој по Мартину Лутеру Кингу. Новинар и шекспировац Лио Вајдентал помогао је 1916. године оснивање прве баште, која ће потом постати британска. С обзиром на велики прилив људи различитих националности у Кливленд, родила му се идеја о стварању мултиетничког парка. Ту визију ће архитекта Ернест Боудич оживотворити.