Пастор Реј Миникон показује фотографију свог претка Џејмса Лингвоука, који се борио у Великом рату: "Ово је мој деда, згодан младић."
Војник Лингвудок је био припадник Каби Каби народа из Квинсленда који је чувао стоку и био познат као добар коњаник. Господин Миникон каже да он и даље после 100 година осећа његов дух: "Обукао сам се у његову униформу на Дан Анзака. Стварно не знам ко је овде најзгоднији."
То је била другачија ера за домородачке војнике. Законом (The Defence Act and Aboriginal Protection Act)s, Абориџинима је било забрањено да се придруже оружаним снагама. Горуће питање за господина Миникона је: "Зашто се борити за земљу која је са његовим дедом поступала на овакав начин?"
Light Horsemen watering their horses in Esani, circa 1916
То је део ове невероватне мистерије која окружује не само његовог деду већ и све домородачке војнике који су се прикључили лакој коњици. И једна од ствари која је веома интересантна у вези са лаком коњицом јесте то што је лака коњица имала највећи број домородачких војника у било ком пуку унутар Аустралијских оружаних снага у Првом светском рату.
На почетку Првог светског рата, Лингвудок је био међу првих 1.000 домородачких Аустралијанаца који су ипак одговорили на позив.
Private Lingwoodock was involved in the Battle of Beersheba
"Претпостављам да се он придружио Аустралијским оружаним снагама или због осећаја дужности или осећаја авантуре или пак осећања поноса".
Ратни историчар Џонатан Кинг каже да су неки војни службеници затварали очи када су домородачки појединци покушавали да се пријаве.
"Многи домородачки војници су били партнери белих аустралијских војника и они су били придружени заједно. Они нису могли да се пријаве са својим староседелачким именима, тако да су многи од њих само променили своја имена у Џон Смит или томе слично уз помоћ службеника за регрутовање који су им дозволили да се придруже.
Лингвудок се нашао у битци код Буршибе 1917. године, кључног догађаја у рату у којем је 800 аустралијских војника лаке коњице заузело јако утврђено турско упориште.
Када су освојили Буршибу, врата остатка онога што је тада била Палестина била су отворена.
Beersheba town mosque in 1917
Господин Кинг каже да су домородачки војници, као што је деда г. Миникона, играо кључну улогу.
Домородачки војници су се сматрали једнаким са осталим војницима јер су сви јахали коње и преживели у пустињи, јели у истим камповима, свако је морао да вуче свој терет.
Али по повратку из рата прича је била другачија.
"Било је трагично када су се домородачки војници вратили у Аустралију из Лаког коњичког одреда, јер су прешли са статуса војника једнаких права са својим белим колегама на непожељне особе (персоне нон грата) ..... Они нису могли да једу у истим ресторанима, они нису могли да посећују исте пабове. Они су били преусмерени на статус који су имали пре Првог светског рата.
Многе приче не би биле испричане и као резултат тога недостајало би поглавље аустралијске историје.
Зато су Реј Миникон - и остали потомци домородачких војника - ове године подсећају на кораке својих предака један век после битке код Буршибе.
Господин Миникон каже да ће обновити њихов значај у лако коњичкој бригади и положити венац како би признали заслуге тих домородачких војника који су учествовали у борби.
"Ми знамо да је наш народ задржао успомену на све ове људе овде, и ми само желимо да осигурамо да и Аустралија такође одржава то сећање живим".
