Данас је Међународни празник рада - Први мај

Међународни празник рада - Први мај биће обележен данас широм света, у знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време. Симбол радничког покрета био је црвени каранфил. Некада се сваког 1. маја црвени каранфил обавезно носио на реверу. Црвени каранфил је симбол који означава револуционарни и борбени карактер тражења праведности за раднике.

Photo by Ludmila Kuznetsova on Unsplash

Празник подсећа на 1. мај 1886, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време.

Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до тог датума.

Као одговор, уследила је репресија, а у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране.

Исход је био да су седморица синдикалних активиста осуђени на смрт.

Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године, 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века добило масовне размере.

Борба аустралијских радника за скраћену радну недељу

Што се тиче Аустралије, Викторија је држава у којој су се радници највише анжовали за осмочасовни радни дан.

Током 1800-их, већина Викторијанаца радила је до 14 сати дневно, шест дана у недељи. Није било боловања, одмора, а послодавци су могли да отпусте запослене у било ком тренутку, без навођења разлога.

Током 1850-их, Викторија је била преплављена мигрантима у нади да ће се обогатити на златним пољима. Многи од њих су били британски трговци, као што је Џејмс Стивенс, који је био укључен у раднички покрет у Енглеској. Са собом су понели одлучност да остваре праведније услове рада, укључујући скраћено радно време.

Постојала су три главна аргумента за скраћени радни дан у Викторији. Први је био да је оштра клима у Аустралији захтевала краће радно време, други је био да је радницима требало времена да развију свој ум кроз образовање и трећи да би радници могли да постану бољи мужеви, очеви и грађани ако им се омогући слободно време.

Имајући то у виду, Синдикат грађевинара је започео борбу за скраћење радног времена.

An eight-hour day parade in Bourke Street, Melbourne, 1907. State Library of Victoria

Каменоресци су 1856. године добили право на 48-часовну радну недељу, што им је давало право на слободно суботње поподне. Иако ово данас не звучи као много, тада је значило велику разлику за породице радничке класе 1850-их. То је била кључна тачка у политичкој историји Викторије и утрла је пут другим индустријама да се боре за иста права на радном месту. У центру Мелбурна подигнут је и споменик у знак сећања на ту борбу за осмочасовно радно време.

Photo by Louis Ng, Eight Hour Day Monument in Melbourne

Обележавање 1. маја у Србији

Први мај у Србији обележен је први пут 1893. године протестним скуповима у Београду.

Првомајске прославе у сеоским срединама у Србији почеле су најпре у селу Дубона, код Младеновца, две године касније.

У Србији и региону временом је постао обичај да се тог дана у зору излази на Првомајски уранак у природу.

Последњих година, првомајско славље поново добија видове протестних окупљања незадовољних радника, чији положај, због економске кризе, постаје све тежи.