Стручњак за екологију са Универзитета Нови Јужни Велс (University of New South Wales) др Марк Антони Броун (Mark Anthony Browne) позвао је да се спроведе истраживање о утицају микровлакана нађених у узорцима пијаће воде у Аустралији - на здравље људи.
Ново истраживање које је спровела организација Orb Media показало је да је 83 одсто од 159 узорака воде за пиће који су узети широм света контаминирано.
Осврћући се на ту студију, др Броун са Факултета биологије Универзитета НЈВ (UNSW's School of Biological, Earth and Environmental Sciences), каже да додатно истраживање сад мора да утврди на који начин микровлакна утичу на људско тело.
Током истраге (Orb Media's investigation), узорци пијаће воде су узети у Великој Британији, Немачкој, Француској, САД и Индонезији, према писању Гардијана. (The Guardian)
Пронађено је да САД имају највећи степен загађења, чак 94 одсто присутности микровлакана у узорцима воде узете у тој земљи.
Контаминирана је и вода која је узета из седишта Америчке агенције за заштиту животне средине, Конгреса САД и Трампове куле у Њујорку. Та вода имала је сличан проценат влакана као вода узета из Либана и Уганде.
У просеку 4.8 одсто влакана је присутно у 500мл воде у САД у поређењу са 1.9 одсто широм европског континента.
Кроз претходна истраживања др Броун није могао да одреди колики је проценат микровлакана био присутан у води која је сакупљена из чесми у Аустралији.
Гледајући шта завршава на плажама он је открио да 65 одсто материјала на плажама спада у влакна од одеће.
Dr Mark Anthony Browne, from UNSW, said he was the first to discover microfibres in Australia.
Највећи део влакана одеће долази са тканина направљених од полиестера - материјала са кога се 1,900 влакана откачи приликом сваког прања.
"Када смо узимали узорке нашли смо влакна акрилика, полиестера, најлона, и покушали смо да сазнамо одакле долазе," каже др Броун за SBS World News.
"Оно што смо констатовали је да - где је више људи више је и пластике."
Али др Броун каже да иако је добро познато да је пластика отровна, није урађено истраживање које би одредило - у којој мери.
Он каже да се неке врсте лекова праве од пластике што се уноси у организам и ти сићушни делови пластике могу се транспортивати из плућа у друге делове тела и у крвни систем где могу да се задрже месецима.
"Сад је питање, кад смо одредили количину коју узимамо крз воду, храну и ваздух, да ли то представља проблем за нас," каже др Броун.
"Ови производи добили су одобрење да буду на тржишту. Сад људи постављају ова оправдана питања о штетности по људски организам и животиње."
"Тешко је урадити то истраживање зато што није финансирано од стране владе или индустрије која ппроизводи пластику."
"Сведоци смо да се потрошачи криве за свој избор производа, али истовремено они немају довољно информација на располагању."
Др Броун, који покушава да образује људе указујући на ризике од употребе отровних влакана, те да смањи њихову употребу кроз иницијативу која се назива Benign By Design, кроз коју се такоће указује да природна влакна нису изузета од ризика.
"Људи су у заблуди да можемо решити тај проблем изабирајући природна влакна,"каже он за SBS World News.
"Било је доста студија које су показале да памучна вуна и многа друга влакна и азбест, који је такоће природно влакно, могу изазвати здравствене проблеме."
