Само два месеца су одбројана у новој 2018 и већ се показало да постоји доста разлога за дебату о третману и реторици који окружују жене у политици. А како и не би било?
Прво су освануле фотографије трудне нове партнерке Барнаби Ђојса на насловним страницама сиднејских новина, затим су уследиле претње од стране министарке Микаеле Кеш, да ће открити говоркања о женама које раде у канцеларији опозиционог лидера.
"Не желим да изгубимо следећу генерацију младих девојака и младића само због тога што ће их обесхрабрити неки стандарди и понашање". кажебивша лидерка Демократске странке аустралије Наташа Стот Деспоја за SBS News.
Истовремено министарка за приходе и финансијске услуге Кели O'Двајер каже: "Мислим да нема сумње да би се стандарди на овом месту могли дићи и мислим да постоји искрена жеље јавности да стандарди буду много виши него што су сад."
Министарка је међу пет жена у Турнбуловој влади која има 22 кабинетска министра и обавља своју високу дужност истовремено док одгаја двоје деце млађе од три године. Крајем прошле године, она је својој листи портфолија придодала и Министар за женска питања и критиковала је Либералну партију да има како се изразила "женски проблем ".
"Мислим да је апсолутно неопходно да жене буду присутне на овом месту - било да су удате или нису, да ли су младе или старије, да ли имају децу или не ," рекала је O'Двајер за SBS News.
Политичке смернице треба да креирају жене за жене
Без дилеме постоји консензус - жене морају бити део одлучивања не само зато што чине 50 одсто популације, већ зат ошто квалитетна политика зависи од њиховог присуства.
"Женска питања нису само периферне теме. Ствари као што су економија и финансије и те како се одражавају на жене," каже политички аналитичар и истраживач са Аустралијског националног универзитета Кирсти Мек Ларен .
"Завршите санеефикасном и неефективном политиком ако не узимате у обзир да жене и мушкарци имају различита искуства и различите начине на које ће се неке одлук ена њих одразити."
Министарка за питања жена у сенци Тања Приберсек каже " врло мали број владиних смерница и одлука је родно неутрално."
"Погрешно је размишљати да оне нису постале уткане у одлуке о приходима и потрошњи," рекла је она репортерима у Националном прес центру јуче.
"Аустралија је наметнула ГСТ на тампоне али се не односи на виагру. Само је група мушкараца за столом за којим се одлучивало могло размишљати да је то добра идеја."
Аустралија се налази на 49 месту на свету када је реч о репрезентацији жена у федералном парламенту и на листи је иза земаља као што су Ангола или Камерун.
Жене чине више од 40 одсто оних који су у Сенату са 31 седиштем од 76.
Али слика у Доњем дому је другачија. Од 150 чланова парламента, жене имају 43 седишта или око 30 одсто.
'Не носимо сви сива одела'
Чак и оне жене које су биле успешне у трци за парламент, често имају маргинална седишта на којима је јако тешко задржати моћ од избора до избора. На то се додаје екстра потешкоће на које наилазе док су на позицији.
"Не измиче мојој пажњи то да и у Лабуристичкој и у Либералној странци велики број жена држи седишта која имају маргину од 10 одсто," каже O'Двајер.
"Мислим да је вероватно већи ниво провере само затошто је мањи број жена овде и као резултат тога, ствари су видљивије кад их уради жена. Као што можете рећи, не носимо сви сива одела."
Бројеви, бројеви
Само 18 од 84 Либерала која седе у Парламенту и Сенату су жене - најмањи број жене у партији од 1993.
Зато партија ради на томе да постави жене на 50 одсто седишта до 2025.
O'Двајер верује да би следећи потез могао бити да се оснује посебан фонд који би осигурао већи број жена у коалиционим редовима. Већина њених колега је у дискусији да квоте нису одговор.
"Не желим да седим у Сенату и да ме дефинишу као квотиран ужену, " каже министарка за развој и односе са Пацификом Кончита Фиераванти- Велс за SBS News.
"Увек постоји тај пониђавајући однос да седите ту само зато што треба да попуните квоту. Не треба нам то и нежелимо то."
"Више бих волела да седим на том месту зато што сам вредна тога."
Циљни пут или квоте?
Лабутисти су кренули да постављају квоте како би повећали број жена у редовима још 1994. Данас партија има 45 одсто жена док су Либерали остали на 22 одсто.
"Они су на 22 одсто а ми скоро на 50 одсто и не может еми рећ ида постављање циља не функционише," каже Приберсек.
"Постоје жене које би сутра могле да добију изборе и то предубеђење о вредностима које се потеже и којим се покушава наметнути мишљење јавности да жене не заслужују да буду у канцеларији колико и мушкарци, је смешна дебата," каже Стот'Деспоја.
"Потрено је да политичке партије иступе одлучно, да бирају, подржавају, менторишу и повезују жене свих година и занимања."
Без обзира на погледе већине њених партијских колега, либералка из Викторије Ђулија Банкс се слаже.
"Меритократија и тај аргумент видимо свакоднево и стално и потпуно је погрешан," каже она за SBS News.
"Не верујем да можемо да наставимо да објашњавамо проблем неравнотеже жене и мушкараца једноставно говорећи десиће се или доћи ће са развојем. Т оја мислим није прави приступ."
Дупли Д-ефекат
Линерални чланови парламента и сенатори различитог културног порекла се слажу да постоји још један слој предубеђња када су упитању кандидаткиње а то је етничко порекло.
"То питање дупле дискриминације може да буде много акутније код жена него код мушкараца зат ошто се суочавамо са несвесним предубежењем и та дискриминација је ја мислим још присутна," каже Банкс.
госпођа Фиараванти- Велс која није говорила енглеск икад је тек почела да ради у вртићу, каже да проблем недовољног присуства жена није само родно питање.
"Не одражавмо већинску Аустралију не само по родно мпитању већ и по питању разноврсности."
