Џасинта Алан (Jacinta Allan) изабрана је за премијерку Викторије. Она ће бити 49. особа на функцији премијера Викторије.
Такође госпођа Aлан ће бити тек друга жена икад која ће обављати премијерску функцију у Викторији.
Пре ње једина жена која је имала ту привилегију је била госпођа Џоан Кирнер (Joan Kirner), која је на исти начин именована за премијерку. Она је постала заменица премијера 1989. а 18 месеци касније, пошто је Џон Кејн Млађи (John Cain Jr) дао оставку, постала је премијерка Викторије. Она је тада наследила владу која је била у финансијским тешкоћама што је увелико допринело да Лабуристичка партија 1992. изгуби изборе. Госпођа Кирнер је била премијерка од 1990. до 1992.
Најуже чланство Лабуристичке партије Викторије (кокус) данас је на састанку расправљало да ли ће посао добити госпођа Алан или министар за јавни превоз Бен Керол (Ben Carroll), који је такође конкурисао за ту позицију.
Он је именован на функцију заменика премијерке а Вики Вард (Vicki Ward), представница за седиште Елтам (Eltham) преузеће функцију у министарству.
Госпођа Алан је одала признање вођству Даниела Ендруза, рекавши да је велика част и привилегија упутити се у зграду владе и положити заклетву као премијерка:
„Пре скоро двадесет четири године, када сам ушла на ово место, као много млађа жена из регионалне Викторије, нисам очекивала да ћу имати овако дуг радни стаж или да ћу имати част и привилегију да служим викторијанској заједници у разним министарским улогама под различитим премијерима; снажним, одлучним премијерима као што су били Стив Брекс, Џон Брамби и до недавно Даниел Ендрјуз. А заузврат имати једногласну подршку данас од мојих колега из парламента је заиста велика привилегија", рекла је нова премијерка Викторије.
„Изабрали су ме једногласно – једногласно сам подржана – од стране мојих колега из посланичког клуба да заменим фантастичног Даниела Ендруза на месту лидера викторијанске парламентарне Лабуристичке партије и, заузврат, да следим његове стопе као премијерка Викторије."
Одлазећи премијер Даниел Ендруз (Daniel Andrews) службено престаје да буде премијер данас у 17. часова.
Ко је Џасинта Алан?
Госпођа Алан потиче из радничке породице, кћи је електричара, а унука Била Алана (Bill Allan) дугогодишњег председника Синдикалног већа Викторије у Бендигу (Bendigo Trades Hall).
Придружила се Аустралијској лабуристичкој странци са 19 година и убрзо након тога почела да ради за посланике Лабуристичке партије. Међу колегама је позната под скрећеницом, односно иницијалима "ЈА".
Њена репутација се додатно побољшала после кампање коју је у родном граду Бендигу водила против отварања клуба за еротки плес 1977. Одржала је јавни састанак у ноћи отварања, обезбедила подршку тадашњег државног тужиоца да промени државне законе о лиценцирању алкохолних пића, што је било широко пропраћено у медијским извештавањима.
Две године касније, са 25 година, на изборима је освојила седиште Бендиго Ест (Bendigo East) а преузела га је од бившег либералног министра Мајкла Џона (Michael John) - из свог првог изборног покушаја, и тако постала најмлађа икад изабрана жена у парламенту Викторије.
У свом првом говору у парламенту, госпођа Алан је себе описала као „кћерку радника којој је усађен значај синдикалног покрета".
У том говору се такође осврнула на своју повезаност са Емили листом (Emily’s List). EMILY је акроним за израз "Early Money Is Like Yeast". Та група је основана да подржи избор прогресивних лабуристичких кандидаткиња. Госпођа Алан је тада рекла да је рад групе довео до тога да је 1999. изабран рекордан број жена у политичке институције.
Након само три године у парламенту Викторије, тадашњи премијер Стив Брекс ју је унапредио у чланицу свог кабинета и од тада припада самом нуклеусу који је на челу лабуриста, стекавши репутацију вредне раднице.
Касније се удала за бившег министарског саветника Јорика Пајпера (Yorick Piper) ; имају двоје деце заједно.
Када је Ендруз именован за лидера, одабрао је госпођу Алан да постане лидер опозиције у Доњем дому парламента Викторије, где је имала веома борбени приступ заступајући лабуристе током сесија "питања и одговора" што је успешно стизало до ушију Викторијанаца.
Када је странка преузела владу, Алан је именована за министрку јавног саобраћаја и запошљавања у првом министарству владе Дена Ендруза.
Пре ове нове функције била је задужена за надгледање кључних пројеката јавног превоза и инфраструктуре, коју укључују тунел метроа, североисточни аутопут и уклањање пружних прелаза широм државе.
Госпођа Алан је део фракције социјалистичке левице Данијела Ендруза.
Била је проглашена за највећег фаворита од њеног објављивања да се номинује у уторак [[26. септембра]].
Госпођа Алан такође је имала подршку до сада најдоминантније политичке личности у држави - премијера од којег је преузела дужност.
" Ја Не могу бити срећнији што су моје колеге једногласно подржале и изабрале Џасинту Алан за 49. премијера. Она је увек напорно радила за људе Викторије и увек ће то чинити“, рекао је Даниел Ендруз.
И њени савезници и противници кажу да постоје сличности између начина на који Ендруз и Алан воде своје канцеларије и баве се медијима и јавним послом.
Алан – слично као и Ендруз – такође се не плаши да уђе у политичку борбу. Она је 2018. године наложила државном оператеру возова да уклони рекламе за медијску кућу Скај (Sky) и друге публикације корпорације News Corp са железничких станица, због одлуке емитера да интервјуише крајње десничарског екстремисту Блера Котрела (Blair Cottrell).
Потез који је дао повод за њену медијску одмазду од стране поменутих медија.
Међутим њену блискост са бившим премијером њени противници такође сматрају потенцијалном слабошћу. Напомињу да је она била министарка задужена за надгледање организације Игара Комонвелта, док се многи инфраструктурни пројекти суочавају са кашњењима и прекомерним трошковима.
То је разлог због којег је неки пореде управо са првом женом - премијерком Викторије, Џоан Кирнер, која је пратила сличног реформистичког премијера, Џона Кејна Млађег, и спектакуларно изгубила на изборима 1992. након колапса Државне банке 1991.
Њене присталице, међутим, желе да истакну да је госпођа Ален наследила много јачу владу, и да се суочава са изузетно подељеном опозицијом, коју је аустралијски премијер Ентони Албанизи једноставно описао као „hot mess“.
