Председник САД Доналд Трамп је објавио чак 14 порука на свом Твитар налогу у недељу али је трећа порука била та која је привукла пажњу целог света.
Трамп је обећао да ће објавити дуго чувану тајну о убиству некадашњег америчког председкина Џона Фицџералда Кенедија (ЈФК) 1963, која је похрањена у тајним документима .
Али то је више од свега "одвраћање" пажње јавности уз помоћ Трамповог омиљеног политичког оружја него стварна намера да се ода тајна публици гладној "теорија завере", сматрају стручњаци, уз напомену да се све дешава у време његовог наводно лошег третмана удовице једног америчког војника. .
СБС се бави могућим реалним последицама уколико дође до објављивања података из Америчког националног архива у четвртак, како је најављено.
Шта се десило?
22. новембра 1963, у 12.30 поподне по локалном времену , председник Кенеди је упуцан два пута док се возио у аутомобилу улицама центра Даласа, у држави Тексас.
Проглашен је мртвим у болници Паркленд (Parkland Hospital) пола сата касније.
Бивши амерички маринац Ли Харви Освалд (Lee Harvey Oswald) ухапшен је исти дан али никад није изашао пред суд.
Два дана каније он је у пратњи агената ишао према колима у приземљу дирекције даласке полиције када је власник ноћног клуба Џек Руби (Jack Ruby) пуцао у њега и убио га.
Десетомесечна истрага специјално оформљене Варенове комисје (Warren Commission) закључила је да је Освалд деловао сам, али тај закључак је доведен у питање 1979 када је Комитет Представничког дома који је истраживао атентат, закључио да је Кенедијево убиство "вероватно резултат завере".
Тај закључак је додао уље на ватру теоријама завере да је Освалд био или један од умешаних или обични простак или да америчкој јавности није предочена читава прича.
Теорије завере
Истраживање јавности које је 2013 обавила организација Галуп (Gallup) пронашло је да већина Американаца - око 61 одсто - верује да је један од најпопуларнијих председника убијен у завери.
Више од 50 година круже разне теорије завере о којима се расправља у дневним собама а у скорије време на јавним интернет форумима. Спомиње се да су агенције америчке владе умешане, да је умешана мафија или стране силе.
Једна од тероија тврди да је заменика ЈФК-а, Линдон Б. Ђонсон (Lyndon B. Johnson), наручио убиство председника због личних политичких циљева, употребивши локалне везе у Даласу, у круговима нафташа. Тако је дошао до неколико наоружаних људи који су пуцали из правца северозападно од места где се убиство десило.
Још једно популарно убеђење је да је мафија наручила убиство зато што је Кенедијева администрација кренула у правцу разрачунавања са организованим криминалом.
JFK was given a state funeral in Washington DC, attended by representatives from over 90 countries. (JFK Presidential Library)
Друге терије тврде да је Централна обавештајна агенција ЦИА, незадоваљна променама које су уследиле пошто је инвазија у Заливу свиња на Куби пропала, убила свог главног команданта. Ова тероија је често праћена и тврдњама о умешаности Федералног истражног бироа ФБИ.
Једна од најпопуларнијих тероија је да су умешане комунистичке владе Русије и Кубе, у сред, тада, Хладног рата.
Ову идеју цитирају они који потенцирају да је Освалд боравио у Русији три године када је напустио Маринце 1959, као и да је посетио руску и кубанску амбасаду у Мексико Ситију само неколико седмица пред атентат.
Трампова теорија
Трампова омиљена теорија завере је ова задња, и чак је ишао толико далеко у томе да је у предизборној кампањи 2016 осудио свог ривала из Републиканске странке Теда Круза (Ted Cruz) да је син Освалдовог сарадинка.
Он је као доказ показао фотографију објављену у новинама National Enquirer на којој Освалд у Њу Орлеансу 1963 носи про-Фидел Кастро памфлете заједно са једним неидентификованим човеком за кога те новине тврде да је отац господина Круза Рафаел (Rafael). Та прича није поткрепљена али и Тед Круз и његов отац поричу наводе.
Временско темпирање
Академици запажају да се обећање предсеника Трампа да ће објавите тајне фајлове о убиству Кенедија подудара са чињеницом да би Национални архив те информације свакако ускоро објавио.
Ђоен Фриман (Joanne Freeman), професорка историје на Јел Универзитету (Yale University in Connecticut), то јасно и каже на свом Твитер налогу.
"Трамп може спречити објављивање публикације," написала је она на Твитеру у недељу, и дала линк за саопштење за јавности Националног архива које је издато још 24. јула. .
"Али он није разлог због кога ће бити објављена публикације."
'Политички смешно'
Томас Вален са Бостон универзитета (Boston University's Thomas Whalen) интензивно се бави истраживањем случаја Кенеди, објавио је много публикација о томе, а последњу књигу је издао 2014 под називом "ЈФК и његови непријатељи: Портрет моћи" (JFK and His Enemies: A Portrait of Power).
Професор Вален поделио је своје академско мишљење и рекао за СВС (SBS News) да је ова Трампова поза "политички смешна".
"Он овде покушава да се представи као велики политички херој, али он према закону мора да објави те информације," каже он.
"Једина моћ коју председник има над објављивањем тих докумената је да може да редигује информације које могу да угрозе националну безбедност," каже професор Вален.
"Политички речено, он поново покушава да одврати пажњу од својих тренутних проблема."
"Постоји огроман интерес за све што је везано за атентат на Кенедија, не само овде већ у свету, и њему је то тренутно потребно, пошто изгледа да се његова администрација распада."
'Бирократска прикривања'
"Било какво редиговање на бази националне безбедности би могло доћи од стране ЦИА и ФБИ, што би могло да буде због неприлика у које би то довело неке службе агенција", рекао је професор Вален.
Он напомиње објављивање неких документа ФБИ-а протеклих година у којима је показано писмо које је Вореновој комисији написао директор ФБИ Ј. Едгар Хувер (J. Edgar Hoover) у јуну 1964, признајући да је биро знао за Освалда и да га је требао ухватити пре атентата.
"Хувер је био уплашен да би то стварно урушило репутацију ФБИ и вероватно уплашен да би због тога и он лично изгубио посао, " каже професор Вален.
Докумети који треба да буду објавељни могли би да поставе више питања неко што би могли да дају одговора.
“Велика непознаница овде је шта се налази у кубанским архивима, а то нећемо знати док у Куби не буде влада која ће бити пријатељскија са САД, " каже професро Вален.
“Ово ће креирати много питања без одговора.”
