Званичним именовањем за краља, после скоро 74 године чекања, краљ Чарлс Трећи је постао и шеф Комонвелта, удружења 56 независних земаља и 2,4 милијарде људи.
За 14 од ових земаља, као и за Велику Британију, краљ је шеф државе.
Ове земље, познате као краљевства Комонвелта, су: Аустралија, Антигва и Барбуда, Бахами, Белизе, Канада, Гренада, Јамајка, Папуа Нова Гвинеја, Свети Кристофер и Невис, Света Луција, Сент Винсент и Гренадини, Нови Зеланд, Соломонска острва, Тувалу.
Чарлс је на трону наследио мајку, краљицу Елизабету Другу, која је преминула прошле године.
Уједно, Чарлсова супруга Камила неће више бити носити титулу краљица супруга, већ само краљица.
У раскошним коцијама краљ Чарлс Трећи и Краљица Камила су стигли у Вестминестерску опатију са које се звук звона проносио Лондоном.
Док су улазили у опатију и пролазили кроз хол, хор је певао крунидбену химну коју је оригинално компоновао Хуберт Пери (Hubert Parry) за церемонију крунисања Едварда Седмог 1902.
Самуел Строн, најдужи члан краљевског хора поздравио је монарха пре церемоније.
Церемонију је предводио Џастин Велби, надбискуп од Кантебурија и шеф Англиканске цркве.
Краљ је обећао да ће подржавати друштво у којем људи свих религија и веровања могу да живе слободно и такође да ће владати праведно.
Затим је надбискуп започео церемомнију крунисања.
"Окупили смо се да крунишемо краља који ће служити народу", рекао је он и додао да је краљ већ показао да служи народу током, како је то назвао " одговорног живота".
После, пошто је застор стављен око њега, током најсветијег дела церемоније, краљ је помазан светим уљем из древне посуде која је оригинално направљена за крунисање краља Чарлса 1661.
Аустралијски премијер Ентони Албанизи и федерални правобранилац Дејвид Хурли представљали су Аустралију званично.
Међу другим позваним Аустралијанцима били су Адам Хилс, комичар, Ник Кејв, музичар, Сем Кер, фудбалерка.
Напољу, на хиљаде људи је чекало на улицама кишивитог Лондона, да виде краља и краљицу у пролазу.
Чекајући да види новог краља, била је 73-годишња Џенет Хоџ која је допутовала из Шкотске. Она је поделила своја сећања са крунисања Елизабете Друге:
"Било ми је само три године кад је краљица крунисана. Као кроз маглу се сећам како су ме водили у биоскоп и да смо церемонију гледали у црно-белој техници. Сећам се да ми је било досадно,а ли да су ми се свиђале дугачке хаљине које су даме носиле. То су моја магловита сећања и зато сам стварно желела да дођем сад и да видим церемонију уживо.
Док је трајала церемонија крунисања у Лондону је протестовало неколико хиљада људи који се противе монархији. Ти протести су се завршили неколицином хапшења.
Група је планирала да носи транспаренте са слоганима : „Није мој краљ", „Ко га је изабрао?" и „Грађанин, а не поданик" током процесије ка опатији, тврдећи да су о томе разговарали са градском полицијом претходно. Један од протестаната , Хари Стратон каже да су лидери групе без обзира на ту чињеницу ухапшени.
"Неколико наших организатора је стигла јутрос са транспарентима и то су биле потпуно мирне демонстрације. Полиција их је ухапсила је без објашњења где их воде, и одузели су све наше транспаренте. Чини се да је то ван њихових одговорности и још не знамо зашто је ико ухапшен и где су одведени. Британија би требало да буде демократска а Чарлс се не понаша као да јесте."
У Аустралији реакције су на сличан начин биле подељене.
Многи Аустралијанци су гледали церемонију крунисања од почетка до краја, неки само делове, неки су чак отпутовали намерно да би били међу масом људи у Лондону, да уживо виде златне кочије у којима пролазе краљ и краљица а неки верују да је време да Аустралија постане република.
Припадници Привх нација из 12 бивших колонија су потписали писмо и позвали краља да призна последице које је оставила колонизација.
Вирађури жена и адвокат Тајла Греј је међу потписницима.
"Тренутно се најмање 32 света предмета налазе у институцијама широм Уједињеног Краљевства. То су важни објекти. Чак и тела неких наших предака се налазе тамо. Позивамо на референдум да постанемо независна нација и независна земља. Да имамо свог сопственог шефа државе, мимо британске монархије. Позивамо краља Чарлса да дође у Аустралију, захтевамо службено извињење за последице колонијализма на аутохтоно становништво и поробљене људе.
Републикански покрет Аустралије сматра да је смрт краљице Елизабете наговестила време промена.
Председавајући покрета Крејг Фостер каже да се нада да је ово крунисање поселдње приком којег аустралијски лидер обећава верност монарху.
"Сматрам да се током ове седмице јасно видело да Аустралија не поседује сопствену земљу, да је наша сувереност и даље у рукама страног краља, који има престол далеко ван Аустралије а наш је владар, као и владар 14 других земаља. Још нисмо наследили своју сопствену земљу, после 122 године.
Господин Фостер каже да би прелазак на републику значило да је Аустралија доживела значајне промене у последњих 25 година.
"Још важније", каже он, "аустралијска мултикултурална и аутохтона историја је у супротности са колонијалним коренима монархије.
Монархисти још виде вредност у заклетви краљу и цркви.
Председавајући Аустралијске монархистичке лиге, Филип Бенвел каже да је више реч о уставу него о специфичном монарху.
"Нисмо се сусретали са уставном кризом. Устав је увек био ту у позадини да штити нашу демократију."
Онима који кажу да је монархија ирелевантна, господин Бенвел каже систем служи као витални ослонац политичком утицају.
„Краљ који именује генералног гувернера, кога именује премијер, значи да је оданост генералног гувернера дистанцирана од премијера, под патронатом круне и преко круне - народа. А то је важно јер њиме не може диктирати премијер. Он добије упутства од премијера, али ако сматра да су та упутства у супротности са уставом, или чак и са жељама народа, онда ће интервенисати . Много је тога што се ради иза затворених врата, што се никада не објављује."
Управо то што се дешава иза затворених врата господин Фостер сматра претњом за демократију.
„Скота Морисона је на пет тајних министарстава заклео генерални гувернер, који није ни забележио ту изузетно озбиљну ствар, тај изузетно озбиљан корак који је у супротности са свим нашим политичким конвенцијама. Он то није ни забележио у свом дневнику. Дакле, било је скривено да је премијер имао контролу над пет министарстава, нешто што аустралијски народ има право да зна и разуме и у чему има право да учествује."
