Ова књига прва је у новој едицији "Кључ од куће"за који је уредник Службеног гласника Петар Арбутина истакао да се нада да ће се у њој појавити многи нови занимљиви наслови који се осврћу на српску традицију и културни идентитет.
- "Лицем према Божићу" није само пригодна књига већ покушај да се овај радосни празник уведе у књижевни контекст. Божић је велика књижевна тема. Није само Дикенс, који је обично прва асоцијација на овај мотив у литератури, писао о Божићу. Нема писца који се на неки начин није дотакао овог празника, објашњава Петар Арбутина, директор Сектора за издавање књига Гласника.
Кроз визуру великог празника, како каже, можемо да видимо све законитости једног друштва.
- Код Дикенса видимо шта је добро а шта зло на том примеру. Он кроз Божић поставља питање шта смо били, шта смо постали и докле ћемо тако стићи - истиче Арбутина.
И у причама домаћих аутора окупљеним у овој књизи могу се видети законитости једног друштва.
- Књига "Лицем према Божићу" покушава да да одговор на питање зашто је Божић најрадоснији хришћански празник, иако је Васкрс највећи. Божић је симбол свих хришћанских вредности у ономе што живот заиста јесте. Ово издање кроз разне приче прати промене Божића у односу на конфесију, али и у односу на дубинске људске вредности, напомиње Арбутина и додаје да издање носи наслов "Лицем према Божићу" јер се само лицем може посматрати истина.
Миодраг Раичевић, који је приредио књигу, каже да се радећи на њој трудио да упозна што више прича из периода прве половине 20. века.
- Истражујући наишао сам на приче о Божићу у новинама, часописима, књигама... Било је толико тога да сам имао слатки проблем који има сваки приређивач - нисам могао све да објавим. Одлучио сам се за ове писце (Секулић, Петеровић, Дучић, Црњански...), иако су и други писали на исту тему - каже Раичевић.
Књига, која почиње причом једине жене међу ауторима у збирци - Исидоре Секулић, подељена је на три дела.
- Први део има сетни, носталгични звук. Писци се у својим причама присећају свог детињства и прослављања Божића. Њихове приче су ту да нам приближе Божић као породичну свечаност и највећи дечији празник - открива приређивач.
Други део књиге има везе са националним буђењем, али и социјалним темама, због чега приче углавном имају тужан крај.
- У другом делу преовлађују социјални мотиви. Како одмичу текстови можемо пратити како се с временом мења место Божића у друштву. Трећи део говори о Првом светском рату и завршава се причом Растка Петровића, који се десет година касније присећа албанске голготе - истиче Раичевић.
На крају књиге је прича Милоша Црњанског која описује Београд под снегом за Божић.
- На самом крају, Црњански даје слику престонице у снегу једне давне Бадње вечери. То је на неки начин Ламент на Београдом под снегом - закључује Раичевић.
Збирка је ограничена на период до 1941. године будући да након тог периода српски писци нису тако директно писали о Божићу, јер, према Арбутининим речима, нису имали ни воље ни храбрости.
Уредник издања и едиције Миодраг Раичевић објаснио је да се међу корицама књиге која започиње цитатом из пера Милутина Ускоковића налазе приче Исидоре Секулић, Борисава Станковића, Драгутина Илића, Милорада Поповића Шапчанина, Јанка Веселиновића, Симе Матавуља, Јована Дучића, Војислава Илића Млађег, Растка Петровића, Милоша Црњанског.
"То је јасан пут од приче о једном празнику који се обележава у народу до урбаних белешки Милоша Црњанског о Београду под снегом."
Свет детињства и празновање Божића, виђени дечјим очима, дате су у првом делу књиге док у другом делу су преовлађујући социјални мотиви. Приче које затварају књигу најављују ново време у коме ће за Бога бити све мање места.
