Да би испитали да ли ће климатске промене додатно погоршати проблеме са сном, научници су истраживали званичне податке Владе САД од 2002. до 2011. године који се односе на проблеме са сном у случају 765.000 људи.
Комбинујући те одговоре с подацима о времену, тим је открио да је раст ноћне температуре од један степен Целзијуса изнад месечног просека резултирао са око три додатне ноћи неадекватног сна у том месецу, објављује журнал "Напредак науке" (Science Advances).
Наиме, познато је да је током ноћи температура нашег тела нешто нижа и поново се диже кад се пробудимо. Научници су дошли су до сазнања да порастом температуре за један степен Целзијуса људи далеко лошије спавају.
Ако претпоставимо да ће Земља наставити из године у годину да се загрева - што и није немогуће ако узмемо у обзир да је 2016. био рекордно топао дан који је срушио рекорд из 2015. а тај је срушио онај из 2014. године - научници су предвидели да ће до 2099. проблеме са лошим спавањем имати неколико стотина милиона људи.
Неке су групе изложеније овом проблему
Људи лошије спавају лети - тада је три пута више бесаних ноћи него у хладнијим месецима. Научници који су проводили ову студију дошли су до још неких занимљивих ссазнања. На пример....
Појединци који зарађују мање од 50.000 долара годишње, показује студија, имају отприлике три пута веће шансе да ће претрпети лош сан у ноћима топлијим од просека у односу на богатије људе, а особе старије од 65 година биле су погођене двоструко чешће него млађи.
Трећина одраслих већ пријављује потешкоће са спавањем, а лош сан узрокује бројне здравствене компликације које се односе на слабљење имунолошког система, кардиоваскуларне болести, дијабетес и депресију.
Аутори студије упозоравају да је сан итекако битан за људско здравље.
- Премало сна може да смањи имунитет и поспеши развој хроничних болести, а може наштетити психи и когнитивном функционисању. Наша студија показује не само да температура околине може имати улогу у поремећају сна него и да би климатске промене могле погоршати ситуацију повећавањем стопе овог проблема - каже један од аутора студије Ник Обрадовић (Nick Obradovich) стипендиста на пост-докторату Факултета Кенеди на Харвард универзитету. (Kennedy School of Government)
