„Након тешке и дуге болести преминуо је Михаил Горбачов“, саопштили су у Централној клиничкој болници у Москви.
Сегодня вечером после тяжелой и продолжительной болезни скончался Михаил Сергеевич ГорбачевЦентральная клиническая больница с поликлиникой, Москва
Познати руски писац Александар Солжењицин својевремено је Горбачова назвао наивним политичарем, ипак историја бележи да је покушај реформи првог и последњег председника СССР довео до краја хладног рата, за шта је награђен Нобеловом наградом за мир.
Крај хладног рата такође је био и крај врховне политичке власти КПСС и Совјетског Савеза.
Горбачов је рођен 2. марта 1931. у месту Привољноје близу Ставропоља у јужној Русији.
У Комунистичку партију Совјетског Савеза ступио је када му је била 21. година, 1952.
Као већина тадашњих чланова партије Горбачов је похађао "дописне студије" и тако је 1966. стекао диплому агронома-економисте од Пољопривредног института, а само четири године касније је именован за Првог секретара за пољопривреду. Следеће године (1971) је постао члан Централног комитета.
Од 1972. Горбачов се вртоглаво пење лествицама успеха. Те године је постављен на чело совјетске делегације у Белгији, да би само две године касније, 1974. постао представник у Врховном совјету и председник сталне комисије за питања омладине.
Пет година касније, Горбачов је унапређен у Политбиро а после смрти Константина Черњенка је изабран за Генералног секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза 11. марта 1985.
Горбачов је тако постао први лидер партије који је рођен након Руске револуције 1917. године.
Године "гласности" и "перестројке"
Агенција Ројтерс Горбачова описује као бившег државника који је окончао Хладни рат без крвопролића, али није успео да спречи распад Совјетског Савеза.
Када је постао генерални секретар совјетске комунистичке партије 1985. са само 54 године решио је да ревитализује систем увођењем ограничених политичких и економских слобода, али су његове реформе измакле контроли, пренео је Ројтерс.
Горбачов је кроз процес "перестројке" започео процес реформи које су требале да подигну совјетску привреду, која је већ од почетка осамдесетих година почела да стагнира.
Његова политика „гласности“ дозволила је до тада незамисливу критику партије и државе али такође је, пише Ројтерс, окуражила националисте који су почели да се залажу за независност у балтичким републикама Летонији, Литванији, Естонији и другде.
Када су продемократски протести захватили земље совјетског блока комунистичке источне Европе 1989., за разлику од претходних лидера Кремља који су употребили тенкове како би неутралисали протесте у Мађарској 1956. и Чехословачкој 1968. године, Горбачов се уздржао од употребе силе.
Међутим, протести су подстакли тежње за аутономијом петнаест република Совјетског Савеза који се распао у наредне две године – што је Горбачов настојао да спречи.
Након потписивања споразума о престанку постојања СССР-а, 1991. године, поднео је оставку на место председника.
Бројни Руси и противници његове политике Горбачову нису опростили турбуленције које су изазвале реформе које је заговарао и спроводио, осуђивали су га за убрзани распад Совјетског Савеза који је, како сматрају, довео до пада глобалног утицаја Русије и убрзао економски колапс земље који је уследио, сматрали су да је то била превисока цена за демократију.
Као први човек СССР Горбачов је успоставио блиске односе са неколико западних лидера као што су Маргарет Тачер, Хелмут Кол и Роналд Реган.
После распада СССР-а
Политички живот Горбачова није окончан оставком коју је 1991. поднео на место лидера СССР-а.
Он се 1996. кандидовао за председника Русије али због непопуларности зато што је био на челу државе у време распада Совјетског Савеза који је довео до економског и политичког хаоса у земљи, освојио је само пола процента гласова.
2008. удружио је снаге с руским бизнисменом Александром Лебедевим и покренуо нову независну политичку партију, која је за циљ имала залагање за "мање државног капитализма", развој независних медија, реформу правосудног система и јачу улогу парламента, како је тада рекао је Лебедев.
За разлику од лоше политичке карме која га је пратила у сопственој земљи, на међународном плану је остварио низ запажених резултата.
1992. покренуо је међународни фонд социоекономских и политичких студија познат под именом Горбачовљева фондација, затим Међународни зелени крст, а постао је и члан Римског клуба. Горбачов је 2004. представљао Русију на сахрани Роналда Регана.
Горбачов је придаво велику пажњу појављивању у медијима широм света али се окушао и као глумац.
2007. године луксузни француски бренд Луј Витон одлучио је да изрази поштовање звезди филма „Лепотица дана” Катрин Денев, легенди Тениса Андреу Агасију и његовој жени Штефи Граф, као и Михаилу Горбачову.
У реклами Горбачов се појављује на путничком седишту аутомобила који пролази поред Берлинског зида са карактеристичном торбом бренда Луј Витон поред себе.
Спот који је снимила Ани Лебович истиче концепт удобног путовања.
Горбачов се суочио са оспоравањима када се појавио у телевизијског реклами за Pizza Hut 1997.
То је био посао од кога су обе стране имале користи. Горбачову је било потребно да сакупи новац за своје хуманитарне и еколошке пројекте, док је ланац ресторана желео рекламу којом би повезао људе различитих старосних група, култура и раса, снимајући рекламе са познатим јавним личностима.
„Понекад ништа не може тако да повеже људе као добра врућа Pizza Hut”, тврди реклама.
„Обе рекламне кампање у којима је Михаил Горбачов учествовао биле су повезане са потребом да се финансирају организације које је он предводио: Фондација Горбачов и Међународни зелени крст”, рекао је Павел Палашченко, преводилац последњег совјетског лидера и директор прес-службе Фондације Горбачов, за РИА Новости.
Михаил Сергејевич се бавио и књижевношћу и музиком. Снимио је албуме са неколико музичких састава, а у јуну 2009. на аукцији у Лондону за 100.000 фунти откупљен је албум романтичних балада, чији је он извођач, а који је посветио покојној супрузи Раиси.
Горбачов је и оснивач фонда Раиса Горбачов посвећен борби против рака код деце.
Последњи председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов преминуо је у 92. години после тешке болести.
