На конференцији за новинаре у Стокхолму, генерални секретар академије Јоран К. Хансон и Нобелов панел за физику доделили су половину награде у тој области Сајукуроу Манабеу и Клаусу Хаселману “за физичко моделирање Земљине климе, квантификовање варијабилности и и поуздано предвиђање глобалног загревања”.
Хансон је рекао да друга половина награде иде Ђорђу Паризију “за откриће узајамног деловања поремећаја и осцилација у физичким системима од атомског до планетарног нивоа".
Панел је навео да је Манабеов и Хаселманов рад "поставио темеље нашег знања о Земљиној клими и на који начин људи утичу на њу”.
Манабе, који је рођен у Јапану, а сада је професор метеорологије на Универзитету Принстон, први је проучавао на који начин повећани нивои угљен-диоксида у атмосфери доводе до подизања температуре на површини Земље.
Хаселман, такође професор метеорологије, али на Институту за метеорологију "Макс Планк" у Хамбургу, у Немачкој, створио је модел који повезује време и климу, одговарајући тако на питање због чега климатски модели могу да буду поуздани, упркос томе што време може да се мења и буде хаотично.
Паризи, физичар на Сапијенца универзитету у Риму, током своје каријере, открио је скривене шаблоне у несређеним сложеним материјалима, чиме је омогућио да разумемо и опишемо многе различите и очито потпуно насумичне материјале и појаве у свим областима науке и математике.
Тројица научника поделиће новчану награду у износу од милион и 100 хиљада долара.
Добитници Нобелове награде за медицину саопштени су у понедељак, a за хемију у среду.
До краја недеље и почетком следеће биће саопштена имена добитника у области хемије, књижевности, економије и добитник Нобелове награде за мир.
