Укратко
- Нова студија открива колико је заиста стар најстарији познати кратер на Земљи.
- Смештен у Западној Аустралији, овај древни кратер могао би да помогне научницима да боље разумеју како су настали први облици живота на нашој планети.
For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
У срцу сушног региона Пилбара (Pilbara region) у Западној Аустралији налази се необична стеновита формација позната као Купола Северног пола (North Pole Dome).
Стене израњају из земље попут „обрнутог корнета за сладолед“ – неке су величине свега неколико центиметара, док друге достижу висину од више метара. Рђавоцрвене су боје, као и велики део овог подручја, али истраживачи верују да управо ова формација крије доказе о најстаријем познатом удару астероида на Земљу.
„Када смо анализирали саму стену, пронашли смо старија зрнца и ситне кристале у њеној унутрашњости. Ти кристали нам откривају када је првобитна стена настала – пре око три и по милијарде година“, рекао је професор Крис Киркланд (Chris Kirkland).
Kirkland је предводио истраживање (Curtin University) у којем је анализирана старост минерала, укључујући кристале циркона величине зрна песка. Он је овај научни рад описао као „изузетно захтеван“ и „мукотрпан процес“ који је захтевао велику прецизност и стрпљење.
„Практично трагате кроз микроскопске пресеке стена у потрази за кристалима који откривају различите процесе кроз које је стена пролазила током своје историје. Затим их анализирате ласерским зрацима како бисте утврдили њихов хемијски састав и изотопске карактеристике, што нам омогућава да одредимо њихову старост“, објаснио је професор Крис Киркланд.
Ово истраживање надовезује се на раније студије које су анализирале стратиграфију, односно слојеве стена у овој области. Према речима Киркланда, научници су и раније знали да су овде постојали трагови древног удара астероида, али је тачно време када се тај догађај одиграо дуго остајало непознаница.
„До сада смо могли да утврдимо да се удар догодио негде између формирања појединих слојева стена, али нисмо имали довољно прецизне доказе да одредимо његову старост“, навео је он.
„То је као када имате књигу и отприлике знате где се налазите у њој – да ли сте на почетку, у средини или при крају“, објаснио је Киркланд.
„Ако је једна страница искидана, можете да претпоставите где јој је место, али не можете бити потпуно сигурни.“
Према његовим речима, најновији резултати, добијени применом изотопског датирања, омогућили су научницима да много прецизније одреде време удара астероида.
„Сада смо, условно речено, добили број странице и можемо да је вратимо на право место у књизи“, рекао је Киркланд.
Крејг O' Нил (Craig O'Neill), професор планетарне геофизике на Технолошком универзитету у Квинсленду, подсећа да су истраживања оваквих древних догађаја често праћена дебатама и различитим тумачењима.
„Свака област у којој постоји тако мало доказа неминовно постаје предмет расправа. Закључци се често заснивају на веома ограниченим посматрањима и различитим тумачењима онога што она значе. То је сасвим нормално и управо тако наука напредује, али важно је то имати у виду“, рекао је O'Нил.
Један од аутора студије, професор Тим Ђонсон (Tim Johnson Curtin University), признаје да су истраживачи у ранијим фазама можда били превише уверени у своје закључке.
„Могуће је да смо се у једном тренутку мало занели“, изјавио је Johnson за SBS News.
Данас, међутим, сматра да докази ипак упућују на јасан закључак.
„Подаци су сложени и постоје и друга могућа објашњења, али наша најбоља процена је да се овај удар догодио пре око три милијарде година, што га чини убедљиво најстаријим познатим ударом астероида на Земљи“, рекао је он.
Према његовим речима, то је уједно и једини познати кратер из такозваног архејског еона – периода у раној историји Земље када су удари астероида били далеко чешћи него данас.
До овог открића, најстаријим познатим ударом астероида на Земљи сматрао се онај код Јарабубе (Yarrabubba), такође у региону Пилбара у Западној Аустралији, за који се процењује да се догодио пре око 2,2 милијарде година.
Физички докази историје развоја Земље који датируају милијарде година уназад
Регион Пилбара у Западној Аустралији (The Pilbara region of WA) већ деценијама привлачи пажњу научника. У њему се налазе неки од најстаријих и најбоље очуваних делова континенталне коре на Земљи, а његова геолошка историја заинтересовала је чак и америчку свемирску агенцију NASA.
„Удари астероида дешавали су се широм планете, али ми смо у Западној Аустралији имали срећу да су се овде сачували записи из тако далеке прошлости“, рекао је професор Крис Киркланд.
За разлику од Меркура, Венере или Марса, чије површине и данас носе јасне ожиљке древних судара, трагове астероидских удара на Земљи много је теже пронаћи. Према речима професора Тима Ђонсона, разлог лежи у чињеници да је наша планета током милијарди година непрестано мењала свој изглед.
Пре отприлике три милијарде година Земља је изгледала потпуно другачије него данас. Већи део планете био је прекривен водом, са мало копнених маса, док је изнад површине израњало тек "неколико вулканских острва, налик данашњим Хавајима".
Земља је била топлија, са атмосфером богатом угљен-диоксидом. Чак је и Месец, који има астероидне кратере још увек видљиве људском оку, био ближи Земљи, доносећи интензивније плиме и осеке.
„На скоро сваки могући начин који можете замислити, Земља је била много другачије место него данас.“
Професор Крејг O' Нил (Craig O'Neill) са Технолошког универзитета у Квинсленду сматра да најновија открића из Пилбаре отварају једно од најважнијих научних питања – како је настао живот на Земљи.
„Такав удар астероида могао је да изазове својеврсну нуклеарну зиму. Огромне количине камења и прашине биле би избачене у атмосферу. Говоримо о заиста изузетно насилним догађајима који су морали да оставе последице на све што је у то време постојало на планети“, објаснио је O'Нил.
Иако признаје да његово истраживање отвара многа нова питања, Ђонсон (Johnson) верује да оно истовремено пружа нове могућности за разумевање најраније прошлости Земље.
Трагови древних астероидских удара већ су пронађени у Јужној Африци и Канади, а поједине стене на југозападу Гренланда старе су чак око 3,8 милијарди година. Према Johnsonу, докази о древним сударима вероватно су присутни на многим местима широм света.
„Тешко их је пронаћи, али управо је у томе чар истраживања“, каже он.
Научници верују да је Земља у то доба била знатно топлија него данас, са атмосфером богатом угљен-диоксидом. Чак је и Месец био ближи нашој планети него што је сада, што је изазивало много снажније плиме и осеке.
„Готово у сваком погледу који можемо да замислимо, Земља је тада изгледала као потпуно другачији свет од овог који данас познајемо“, закључује O'Нил.
For the latest from SBS News, download our app and subscribe to our newsletter.
