For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
Српска културна сцена остала је без једне од својих најпрепознатљивијих уметница. Преминула је Оливера Катарина, легендарна глумица и певачица чија је каријера обележила филм, позориште и музику Србије и региона током више од пола века.
Оливера Катарина је била једна од најпопуларнијих глумица и певачица у бившој Југославији на прелазу из шездесетих у седамдесете године прошлог века.
Рођена је као Оливера Петровић у Београду 1940. године. Током каријера била је позната као Оливера Вучо и Оливера Шакић. По завршетку Правног факултета уписала је Позоришну академију у класи са Петром Краљем, Миленом Дравић и другим великанима српског глумишта, а глумачку каријеру започела је 1962. године у Народном позоришту улогом у представи Коштана.
Највећу славу стекла је улогом у култном филму Скупљачи перја редитеља Александра Петровића, који је 1967. године освојио Гран при на Филмском фестивалу у Кану и номинован за Оскара. Фестивал у Кану је затворила концертом где су поред ње певале и Нана Мускури и Дајан Ворвик. Поводом педесетогодишњице тог филма, 2017. године поново је наступила у Кану, где је извела ромску песму Ђелем, ђелем.
Током шездесетих и седамдесетих година прошлог века остварила је бројне улоге у домаћим и иностраним филмовима. Дебитовала је у филму "Добра коб" 1964. године, а играла је и у филмовима "Сан" (1966), "Узрок смрти не помињати" (1968), "Девичанска свирка" (1973) Ђорђа Кадијевића и "Црвени удар" (1974).
Поред глуме, оставила је дубок траг и као певачица. Иза ње су бројни концерти које је одржавала широм света а снимила је и велики број синглова и албума. Одржала је чак 72 узастопна концерта у париској дворани Олимпија, а италијански РАИ прогласио ју је за „најуникатнији глас Медитерана“. Била је надалеко чувена по својим изведбама изворних народних и ромских песама попут „Ђелем, ђелем“ и „Нишка бања“
Последњи студијски албум под називом "Ретка зверка" објавила је 1984. године, након чега се повукла из јавног живота.
На уметничку сцену враћала се повремено.
Сарађивала је 2005. године са Марином Абрамовић на перформансу "Балкан Епик", а на велико платно вратила се 2008. године улогом у филму "Чарлстон за Огњенку" Уроша Стојановића.
2017. године у синхронизацији 3-Д комјутерски анимираног америчког филма Коко , у продукцији Пиксар, позајмљује глас лику Баке Коко, а 2018. је имала концерт у Комбанк дворани у Београду.
Ауторка је збирке песама Бели бадњаци и заступљена је у Антологији песама о Косову. Написала је мемоарску прозу под називом Аристократско стопало а за свој изузетан допринос култури добила је бројна признања, међу којима су Златни печат Југословенске кинотеке и Нушићева награда за животно дело.
Председник Србије Александар Вучић изразио је вечерас саучешће поводом смрти Оливере Катарине и рекао да је она била аутентична и харизматична дива, чији су стил глуме и јединствен глас превазишли границе ових простора и пронели славу наше културе широм света.
И министар културе Никола Селаковић упутио је телеграм саучешћа породици поводом смрти Оливере Катарине.
