Вест о Михићевој смрти написала је његова ћерка Ивана Михић на Твитеру.
Михић је сахрањен у најужем кругу породице на гробљу манастира Рајиновац, уз благослов Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја.
Гордан Михић потиче са села Поплат у општини Берковићи у Републици Српској.
Био је и редовни професор на Факултету драмских уметности, где је предавао филмски сценарио.
Његова дела су бројни сценарији за филмове и серије који су ушли у историју домаће кинематографије.
Неки од њих су: "Самци", "Кад будем мртав и бео", "Вране", "Камионџије", "Чувар плаже у зимском периоду", "Повратак отписаних", "Лептиров облак", Пас који је волео возове", "Мала ноћна музика"; "Дошло доба да се љубав проба", "Балкан експрес", "Јагуаров скок", "Варљиво лето '68", "Сиви дом", "Дом за вешање", "Заборављени", "Танго аргентино", "Отворена врата", "Горе доле", "Црна мачка бели мачор", "Она воли Звезду", "Војна академија", "Немањићи"...
За своја дела добио је признања и награде. Четири пута је освојио Прву награду за сценарио на фестивалу филмског сценарија у Врњачкој бањи.
Такође, добитник је Златне арене на фестивалу у Пули и Кристалне призме за свеукупан допринос домаћем филму.
Био је супруг глумице Вере Чукић и отац Иване Михић.
"Његове светове смо прихватили као своје "
Сарађивао је са најзначајнијим редитељима свога времена, од Павловића до Кустурице. Његова сарадња са Љубишом Козомором обојила је неке од највиших домета ''црног таласа'', казао је директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић и додао да је привилегија уметника када оду да иза њих остају дела која ће откривати нове генерације. Преноси "Дан"
Кроз филмографију Гордана Михића могуће је сагледати добар део најбољег што је понудио домаћи филм. Његове светове смо, гледајући филмове за које је писао сценарије прихватили као своје, а у ликовима разних боја проналазили и наше нијансе", казао је директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић.
"У сиротињи живе људи аристократских особина"
Гордан Михић је био наш филмски Антон Павлович Чехов. Нико на овом убогом тлу, није успео као Гордан да животним аутсајдерима, несрећницима са маргине, дарује ауторитет узвишених типова нити је, да ја знам, постојао неко коме је тако добро пристајало властито име, оценио је редитељ Емир Кустурица.
У тексту објављеном на порталу "Искра" поводом смрти признатог сценаристе, Кустурица је приметио да је Михић умео да се сналази у различитим епохама и подсетио да је у време титоизма створио Џимија Барку, ненадмашног српског антијунака и главног лика филма "Кад будем мртав и бео".
"И да је само то урадио, његов уметнички опус био би велики, али он се није обазирао управо на пролазност ''величина''. Волео је своју Веру и Ивану и писао. Настајали су филмови, а наш живот, нудећи нам своја ђела, чинио узвишенијим. Као мађионичар који извлачи из рукава голубове, Михић је стварао филмске заплете. Језик његових ликова био је онај који ради без примеса патетике и где мелодија дијалога најбоље изражава наш дух, али и дух драме", истиче Кустурица.
Мало се која писаћа машина, додаје Кустурица, толико тресла под прстима неког писца и тешко да у биографији неког редитеља и сценаристе има толико успешних филмских дела.
"Без Гордана, црни талас не би постао прототипска вредност нашег филма. Колико бисмо били сиромашнији да није написао ''Буђење пацова'', да није створио са Коканом Ракоњцем ''Вране''?! Да ли је било ко и било где пред очи телевизијског гледаоца са већим успехом извајао чиновничку досаду као што је било са ''Сиротим малим хрчцима'', где се у некој државној установи тражио одговор на питање ко је појео државну џигерицу? Да ли би југословенски филм достизао своје стандарде да нисмо гледали ''Чувара плаже у зимском периоду'', ''Варљиво лето ''68.'' и у најтежој филмској дисциплини помирења уметничког и комерцијалног да није било филма ''Балкан експрес''?", запитао се Кустурица који је Михићу 2017. године на фестивалу "Кустендорф" уручио Награду за будуће филмове.
Гордан Михић је дуго био најбољи филмски писац у Европи, а Кустурица каже да је то приметио живећи у Америци и Европи, док код нас "то нису ни могли знати".
"Људи као што је био Гордан претварали су Србију у велики свет и хранили наше навике да се осећамо као да смо и ми део тог света. Да ли се после гледање драме ''Господин фока'', у ненадмашном тумачењу Цице Перовића, може рећи нешто друго осим запажања на почетку овог текста, а то је да је Гордан био Чехов нашег филма? Још као студент сам му био захвалан на томе. Од Гордана сам научио да у сиротињи живе људи аристократских особина", написао је Кустурица.
Славни редитељ се присетио и свог филма "Црна мачка, бели мачор" који је снимио по Михићевом сценарију, филм који се "претворио у врхунац њихових каријера".
"Обојица смо тада дотакли небо, а ево, Гордан је сада тамо и нестао, али није изгубљен, јер он, не само да ће живети у мислима и осећањима породице, пријатеља и нас, његових сарадника, већ ће живети још дуго у филмовима које је написао, а ми ћемо, иако тужни, смејати се, плакати, али и бити срећни што смо га знали и сарађивали с Горданом коме је тако лепо стајало његово властито име", истакао је Кустурица.
