Данашњи дан, петак, 5. фебруар 2016. године посебно је велики дан за 12 момака из Аустралије који у генима носе српско наслеђе. Један од оних који ће вечерас од 19.30 у Кабрамати, на стадиону New Era, обући дрес рагби лига репрезентације Србије је и Џорџ Вујановић. Њему ће, као и већини српских Озија, званична тест утакмица против Филипина бити прва за земљу у којој су им дубоко усађени породични корени.
У разговору за СБС радио на српском језику, ирач Ист Тајгерса из Квинсленда открио је колико за њега значи прилика да брани боје репрезентације Србије.
„Значи ми веома много. То је земља из које је мој отац, то је моје наслеђе. Видим да се исто тако осећају и други момци, свима нам је много драго што смо део српског тима“, истакао је 24-годишњи рагбиста.
Вујановић има изузетно занимљиву причу, пошто је по оцу српског порекла, живи у Аустралији, али има и трећу земљу...
„Да, рођен сам у Замбији. Мој отац је радио у рудницима и често се селио широм света. Тако је дошао у Замбију. Али, када је први пут напустио Србију дошао је у Аустралију. Било је то седамдесетих, тада је живео у Мелбурну и тамо су моја старија браћа рођена. Затим је живео у Папуа Новој Гвинеји, где је упознао моју мајку која је радила тамо као болничарка. Пошто је тамо у то време избио рат и постало је веома опасно, они су отишли у Замбију, земљу из које је моја мајка. Отац се запослио тамо, а затим сам се и ја родио“, открио нам је Вујановић делове занимљиве приче о својој породици и пореклу.
Питали смо Џорџа да ли је икада сањао да ће доћи дан када ће заиграти за Србију.
„Искрено, не. Никада нисам ни очекивао да бих могао да заиграм за Србију. Одувек сам знао да је Србија земља која има богату историју спорта, посебно у фудбалу, сада и у тенису где је најбољи на свету Ђоковић.Такође знам за велике успехе у ватерполу и кошарци. Управо због свих тих успеха српског спорта и великих спортских имена, за мене је огромна ствар и част што и ја сада представљам Србију,“ с поносом говори Вујановић .
Ђоле, како га зову саиграчи у државном тиму, каже да је до сада имао прилику да само једном борави у Србији, али да једва чека наредни одлазак.
„Био сам у Србији једном и то давно, средином деведесетих. Заиста не могу много тога да се сетим и зато се радујем што ћу ускоро поново отићи. У октобру нас чекају утакмице у квалификацијама са Велсом и Италијом, а ја бих већ у току јуна требало да отпутујем тамо и останем неколико месеци“, .
На питање колики су домети репрезентације у квалификацијама за Светско првенство, Вујановић не оставља дилему да очекује велике резултате.
„Много је посла пред нама, али имамо изузетно квалитетне играче и екипа смо која има много потенцијала. Мислим да је само небо граница за овај тим, имамо знање и добру, сложну атмосферу . ко зна докле заједно можемо да догурамо. Моја очекивања су заиста изузетно велика“.
Занимало нас је и какви су му планови на професионалном нивоу ида ли има амбицију да можда заигра у НРЛ?
„Кад сам био млађи био сам близу том циљу. Али сада је другачије, имам неке друге обавезе у животу, имам своју младу породицу, четворогодишњег сина Николу који је добио име по мом оцу. Доскора није било лако уклопити све обавезе, породичне, спортске и пословне, али никола је сада порастао и моћи ћу да имам више времена за рагби. За сада планирам да наставим на државном нивоу Квинсленда, да одиграм целу сезону без повреда, а у будућности, ко зна, можда и направим продор у НРЛ“, открива Вујановић.
За крај, питали смо Џорџа осећа ли се поносним што игра за Србију. Бескрајно симпатични 24-годишњак озареног лица одговорио је и не чекајући да до краја чује питање:
„О, да! Видиш да се смејем све време. Ту смо у конзулату, са свим овим људима. Преплављен сам емоцијама. Ових дана се осећам као репрезентативци Аустралије или Новог зеланда јер ваљда само њима у свету рагбија може да се деси ово што ми сада доживљавамо. Где год се појавимо, срећемо се са српском заједницом, сви желе да нас упознају, деца траже да се сликају, да добију аутограм... Ово је права ствар, заиста сам пун емоција“, усхићено је закључио Џорџ Вујановић, један од 12 момака из Аустралије који су искрено поносни на своје српске корене и на могућност да представљају земљу својих предака.
