На хиљаде Аустралијанаца јуче је застало на моменат, да би се присетили оних који су дали животе у Великом рату.
Једанаестог дана, једанаестог месеца, у једанаест часова 1918. званично су престала ратна дејства у Првом светском рату. Немачка се тог 11. новембра предала и потписала капитулацију.
Аустралијанци су се присетили 102,000 аустралијских жена и мушкараца коју су дали животе за будуће генерације.
Мат Андерсон (Matt Anderson) је директор Аустралијског ратног меморијалног центра (Australian War Memorial).
"Њихова жртва није била узалудна ако их се сећамо, није узалудна зато што их се сећамо и није била узалудна зато што стављање живота у службу других никад није узалудно", рекао је он.
На службама широм земље, окупили су се млади и млади у срцу.
101. годину стар Денис Дејвис ( Denis Dejvis ) један је од последњих "Пацова Тобрука" (Rats of Tobruk), учесника кључног ангажмана током Другог светског рата.
"Били смо тамо у то време, били смо потребни и одговорили смо на позив, и захваљујући служби таквих људи данашње генерације Аустралијанаца уживају слободу", изјавио је он.
Борба за слободу је сентимент који дели и садашњи командант морнарице Пенелопи Туемлоу (Penelope Twemlow).
"Разумем колико су важне слободе које су нам доступне овде у Аустралији. Имати те слободе је од виталног значаја за нас, а борити се за те слободе је нешто што ћу наставити да радим."
Ово је прва комеморација Дана примирја од повлачења аустралијских војника из Авганистана.
У Мелбрну премијер Аустралије је поделио доручак са ветеранима и породицама поручника Маркуса Кејса (Marcus Case) и војника Грега Шера (Greg Šer).
Обојица су погинули током мисије у Авганистану.
"Желим да кажем да не постоји достојнија и важнија сврха од тога да неко буде вољан да служи земљи коју воли. Знам да то знате и знам да знате да су они то знали. Само изузетни људи то раде и увек ћемо бити поносни на њих, увек ћемо их се сећати", рекао је премијер Морисон (Morrison).
Млади војници су погинули али њихову жртву памте многи.
Дан примирја обележен у Србији
У Србији Дан примирја као државни празник установљен је у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је у француском граду Компјену, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у 11.00 сати потписано примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.
Победу у Великом рату Србија је несразмерно скупо платила. У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала према попису из 1914. године, или 60 одсто мушке популације. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.
Србија се са поносом и пијететом сећа на стотине хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године – од 1914. до 1918.
Државна церемонија полагања венаца поводом обележавања 103. годишњице потписивања примирја, коју је организовао Одбор Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова са Амбасадом Србије у Северној Македонији, одржана је на Српском војничком гробљу у Битољу.
Церемонију је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор.
Положени венци поводом Дана примирја на гробљу Комонвелта у Београду
У Београду се Дан примирја обележава полагањем венаца на Спомен-костурницу бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу, као и на Француском војном гробљу код Спомен-костурнице руских војника страдалих у Првом светском рату и на гробљу Комонвелта.
Члан Градског већа Владан Јестратијевић јуче је поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату у име Града Београда положио венце на Британском војном гроблу, односно гробљу Комонвелта, саопштио је Градски секретаријат за информисање
Јестратијевић је изјавио да Београд и његови грађани са великом захвалношћу обележавају 11. новембар и подсетио да је тог дана 1918. године на територији данашње Фрнцуске потписано примирје између победница и поражених сила у четворогодишћем рату.
Наталијина рамонда, биљка феникс, симбол српске победе
Дан примирја у српској престоници је обележен и изложбом "Дани рамонди, васкрсавајућих драгуља Балканског полуострва", која је у 12 сати отворена у Ботаничкој башти "Јевремовац".
На изложби, која ће бити отворена до 15. новембра, посетиоци ће моћи да се упознају са биологијом, екологијом и физиологијом Наталијине рамонде и српске рамонде, које ће бити и изложене.
Kао главни мотив за амблем Данa примирја у Првом светском рату у Србији se користи цвет Наталијина рамонда.
Симболика цвета је вишеструка, и због станишта, и због имена. Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс, јер чак и ако се потпуно осуши кад се залије може да оживи, што симболички указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.
У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.
