Предлог који је стигао са Универзитета Новог Јужног Велса да се ДНК керуше Сенди потпуно декодира, ушао је у пет финалиста за новчану потпору у оквиру такмичења под називом Pacific Biosciences SMRT Grant, што ће омогућити примену најмодерније технологије за комплетно декодирање генома неке посебно интересантне животиње или биљке.
Јавност је изабрала победника, а двогодишња Сенди је осигурала 41 одсто гласова који су дошли из међународне заједнице; у врло уској трци са змијом из храма Питвипер, морским пужем на соларни погон, екплозивном бубом бомбардером и ружичастим голубом.
"Одушевљени смо да је наш предлог да се потпуно декодира ДНК керуше Сенди заголицао пажњу јавности," каже лидер пројекта, професор Бил Балард (Bill Ballard) са Одсека за биотехнологију и биомолекуларне науке на Универзитету Новој Јужног Велса (UNSW School of Biotechnology and Biomolecular Sciences)
“Сенди је истински поклон науци. Редак примерак чистог динга који је рођен у дивљини, она је уникатан примерак за изучавање. Чиста раса динга је нешто између дивљег вука и припитомљеног пса, са низом особина које се не подударају са припитомљеним врстама. Дакле декодирање Сендиног генома помоћи ће да се уоче неки од гена који одређују темперамент и понашање а што подвлачи транзицију од дивље животиње до перфектног кућног љубимца."
"Такође, учећи више о генетици динга помоћи ће у напорима да се заштити и очува ова дивна аустралијска животиња, кроз развој и побољшавање тестова за одређивање генетске чистоће динго расе,” каже професор Балард.
Откриће у пустињи
Сенди је, заједно са својом сестром и братом, откривена као веома младо куче, стара свега три седмице, у суровој аустралијској пустињи у близини пута Стрзелецки (Strzelecki Track) 2014. Открили су их заљубљеници у дивље животиње из Новог Јужног Велса, Бери и Лин Иглтон (Barry and Lyn Eggleton), који их од тада па до данас хране из руке. Куце су биле близу смрти а њихови родитељи нису пронађени.
Декодирање генома динго расе биће први пројекат који ће тестирати теорију Чарлса Дарвина из 1868 која тврди да се процес припитомљавања може поделити у два корака: несвесну селекцију као резултат ненамерног људског утицаја и намерну селекцију као резултат људског одгоја раса којим се постижу жељене особине раса.
“Овај пројекат ће открити ДНК разлике између вука и динга (несвесна селекција) и динга и пса (намерна селекција), " каже професор Балард.
Улога заједнице
Кључни циљ овог међународног такмичења (PacBio), које је привукло више од 200 пријава ове године, је да подигне свест јавности о науци и какве предности истраживање о геномима може да донесе друштву. Тим Сенди који је отворио и DancingwithDingoes Facebook страницу , излистао је све оне који их подржавају. То је широк спектар људи широм света, укључујући људе који се баве заштитом и очувањем животиња, љубитеље вукова, динго паса и других врста паса.
“Такође смо укључили и запослене и студенте са Универзитета Нови Јужни Велс (UNSW). Донели смо у кампус два пса чисте алпске динго врсте из уточишта за динго псе (Bargo Dingo Sanctuary), тако да свако може да дође и да их види,” каже професор Балард.
Најмодернија PacBio технологија омогућава да се ДНК подели у дугачке секције које садрже на десетине хиљада база, уместо на краће секције које садрже само неколико сторина база. То може да открије важну прерасподелу у геномима која утиче на изражавање гена.
Међународна сарадња
Подела генома ће се вршити на Универзитету у Аризони (University of Arizona) уз помоћ иницијалних анализа које ће извршити Computomics у Немачкој.
Аустралијски тим који је предложио Сенди за анализу такође укључује професорку Клер Вејд (Claire Wade) са Сиднејсог (University of Sydney), др ричарда Мелвина (Richard Melvin) са универзитета Нови Јужни Велс (UNSW), др Роберта Замита (Robert Zammit) из Ветеринарске болнице Вињард (Vineyard Veterinary Hospital) и др Андреа Миноша (Andre Minoche) са Института за медицинск аистраживања Гарван (Garvan Institute of Medical Research).
Универзитет Новог Јужног Валса има добру репутацију у истраживању генома, са научницима из Универзитетског центра Рамаћиоти за истраживање генома (Ramaciotti Centre for Genomics), који су радили на истраживању генома низа других важних аутохтоних врста, укључујући коле, Тасманијског ђавола, вомбата, платипуса, квинсландску воћну муву и Волеми бор (Wollemi Pine).
“Ми смо веома поносни на историју научног доприноса Универзитета Новог Јужног Велса у изучавању генома и одушевљени смо да ћемо радити деобу генома у оквиру награде, пошто смо победили у том такмичењу,” каже молекуларни биолог са Универзитета Нови Јужни Велс и заменик проректора, професор Мерлин Кросли (Merlin Crossley).
“Аустралија има много интересантних животињнских врста чији геноми се могу делити у сврху разумевања еволуције и биологије и побољшања агрикултуре и контролисања штеточина”.
Више информација о Сенди Малики и њеним сродницима Еги Варигал и Диди Миригунг (Sandy Maliki, Eggie Warrigal, Didi Mirigung) погледајте Pure Dingo Facebook page.
Динго се населио у Аустралији пре 5000 година. Иако су били прихваћени, домородачко становништво их није припитомило. Чиста врста динга је постала веома ретка пошто се аутохтоне животиње укршатју са дивљим псима и питомим псима, и у немилости су поседника земље који их сматрају штеточинама.
More info
