Пружање што раније подршке избеглицама и азилантима, чини њихову интеграцију много лакшом. Аустралијски програм за смештај избеглица пружа практичну подршку хуманитарним избеглицама или азилантима у трајању до годину дана након доласка у земљу. Даваоци услуга, као што је Settlement Services International у Новом Јужном Велсу, спроводе овај програм у име аустралијске владе.
Yамамах Ага је директорка тог програма. Она каже да је неколико здравствених услуга доступно избеглицама.
"Када они стигну, ми их упућујемо у центар који пружа здравствене услуге избеглицама под називом Refugee Health Services ради свеобухватне процене њиховог здравља. Након процене њиховог општег здравља они се упућују на патологију и повезују са лекаром опште праксе. Ако им је потребно, они се такође повезују и са центром који пружа услуге људима који су претрпели тортуру и трауму, са клиником за децу ако имају децу, као и са стоматолошком болницом ако имају било какве стоматолошке проблеме. Ако им је потребан специјалиста, они ће такође бити повезани са потребним специјалистом. "
Када је у питању ментално здравље, многи азиланти су погођени траумама с којима су били суочени у њиховој земљи порекла.
Али Саманта Ратнам, менаџер за услуге клијентима у Центру за помоћ избеглицама у Фуцкреју (Footscray's Asylum Seeker Resource Center) каже да и оно што треба да се с њима обави у Аустралији је такође за њих стресно.
"Из мог радног искуства, оно што ми знамо је да постоје искуства која су наши клијенти имали пре него што су стигли у Аустралију и да то заиста може утицати на њихово ментално здравље и може изазвати њихово лоше ментално здравље. А знамо да су њихова искуства на оваквом месту као што је Аустралија, када траже азил и док чекају ишод њихове избегличке пријаве, искуство које може имати веома негативне последице на њихово ментално здравље. Зато радимо на неки начин са кумулативним утицајем на оба искуства и оног пре планираног доласка и оног искуства после доласка у земљу. "
Саманта Ратнам такође инсистира да сви азиланти немају имају приступ услугама менталног здравља и да чак и када га имају, само неколицина људи је квалификована да им помогне.
"Чак и ако сте у могућности да приступите главним услугама, околности и искуства наших клијената су прилично јединствена и посебна. И те услуге треба да буду опремљене за ефикасан рад, на пример, на културно осетљив начин како би разумели искуства наших клијената. Иначе наши клијенти се неће осећати пријатно. "
Затим, језичка баријера додаје још један степен тежине овог проблема. Говорећи о осетљивим здравственим питањима на језику који није ваш матерњи језик није идеално.
То је разлог зашто постоје преводиоци на располагању, али Yамамах Ага каже да није увек лако да се они обезбеде код посета специјалистима.
"Проблеми са којима се суочавамо је углавном приликом посета код специјалиста, где они одбијају да користе преводиоце - многи специјалисти одбијају да користе преводиоце. Тако да то постаје прави изазов за избеглице, јер морају да поведу неког из њихове породице, који можда нец́е моц́и да у потпунусти разуме енглески, или морају да откажу састанак, јер њихови специјалисти једноставно нису наручили преводиоца. "
Неки здравствени радници се ослањају на превод чланова породице пацијента - и то може да буде веома проблематично. Превод можда неће бити поуздан, а понекад ће деца бити изложена тешким питањима.
Оливија Њуи је менаџерка Центру за избеглице у западном предграђу Сиднеја Ливерпулу.
Она каже да су они приметили забрињавајући висок ниво лошег менталног здравља међу својим клијентима.
"Приметили смо много несигурности код деце из сиријских породица, и мислимо да је то можда повезано са утицајем преживљених траума. И ми мислимо да је то можда зато што се ради о недавном сукобу, а ту је и процес прилагођавања , пошто су живели прилично стабилан, миран, нормалан живот, а онда су морали да се баве веома трауматским и врло конфликтним ситуацијама којима су били изложени и које су имале велики утицај на њихово ментално здравље. "
Упркос томе што су проблеми менталног здравља уобичајени, Оливија Њуи каже да и даље постоји осећај љаге - стигме везане за њих.
"То се може посматрати као да је неко луд и то може бити права препрека људима да траже подршку за своје проблеме менталног здравља. Много људи је изјавило да су били друштвено изоловани или одбачени од заједнице због њиховог лошег менталног здравља."
То је разлог зашто су организације попут Liverpool Migrant Resource Centre покренуле информативне састанке око процеса прилагођавања и менталног здравља у целини.
Они покушавају да демистификују забринутост везану за ментално здравље и да увере људе да је то нешто сасвим уобичајено. Међутим, службе менталног здравља треба да иду руку под руку са другим врстама подршке. Јер како каже Саманта Ратнам, тешко је размишљати о свом менталном стању, ако бринете да ли ћете имати ваш следец́и оброк.
"Ако мислите о томе за шта се наши клијенти боре ... Много наших клијената немају приступ заради, или права рада. Дакле, они се боре да имају кров над главом и храну на столу, тако да су менталне здравствене бриге и мисли о својим основним потребама неизвесне. Знате, понекад сте врло фокусирани на ваше материјалне потребеи ви немате времена да радите на вашем менталном здрављу, а то веома утиче на вас . То се заиста акумулира и многи наши клијенти се суочавају са веома тешким периодом због тога. "
Ово је нешто о чему би требало да се размишља током недеље избеглица која траје у Аустралији од 18. до 24. јуна.
Useful links:
For more information about mental health initiatives in your language visit: Mental Health in Multicultural Australia.
