Када чујемо термин "злостављање старијих", могли бисмо прво помислити да се ради о физичком злостављању, али ово злостављање може имати разне облике. Најчешћи је облик финансијских злоупотреба. То може бити врста крађе новца од старије особе, када их терају да промене њихову вољу или кроз фалсификовање њиховог потписа на документима из банке.Али постоје и психолошка, емоционална и сексуална злостављања.
У суштини, злостављање старијих особа се дешава када неко проузрокује штету или узнемиреност код старије особе са којом би требало да има изграђен однос поверења.
Врло често, изолација чини старије људе још више рањивим. Александар Абрамоф (Alexander Abramoff) је директор старачког дома. Он каже да се код старијег мигранта може повец́ати шанса за друштвеном изолацијом.
"То је језичка баријера, то је неразумевање или непознавање система услуга, јер је систем услуга у Русији одакле долазе или Кине или Европе потпуно другачији од овог овде. То је изолација, недостатак сигурности да се поставе питања ... ми смо одувек тврдили да је социјална подршка важан део, јер чини људе повезаним, не само са својом заједницом, већ и са свим информацијама изван те заједнице, кажу људи. "
Ова рањивост може да учини да старији људи постану мете злостављања од стране непознатих особа, али често и од чланова њихових породица.
Удружење које се бави превенцијом злостављања старијих особа у Викторији, каже да је у 90 одсто случајева злостављања, насилник члан њихове породице.
Грег Махни (Greg Mahney), директор организације Advocare, која помаже старијим особама у Западној Аустралији, каже да су злостављачи углавном одрасла деца злостављаних особа.
"Насилник, у случају код злостављања старијих особа, може бити било ко. Али претежно базирано на искуствима моје организације Адвоцаре и кроз истраживања других, показују да су синови и кц́ери или пасторци највероватнији злостављачи старијих особа. Постоје такође и злостављања од стране других сродника, као што су унуци, унуке, сестриц́и, братанци, а понекад и брачни партнер. "
За старије особе мултикултурног порекла, језик може бити још једна баријера. Директор Старачког дома Александар Абрамоф каже да језичке способности могу ограничити мрежу код старијих миграната и ограничити њихово разумевање финансијских или правних одлука.
"Можете замислити некога ко нема велику мрежу људи и ослања се на једну или две особе које познаје, онда је веома лако да ти људи натерају старо лице да потпише нешто што не разуме кад потписује или су велика сметња особи, па чак иако су старатељи под наводницима и требало би да помогну старијој особи да остане код куц́е, а они у основи чекају да та особа умре и пружају им минималну подршку. "
Пријављивање злостављања је теже ако жртва не зна баш најбоље енглески. Грег Махни из Advocare објашњава да је то разлог зашто организације попут његове користе независне преводиоце.
"Прави проблем са којим смо се понекад сусретали приликом рада са мигрантом који је доживео проблем злостављања као старији је у томе што морамо да разговарамо са њима како би добили информације. И врло често рођак или неко веома близак породици особе жели да буде преводилац. Проблем је у томе што не можемо бити сто посто сигурни да је оно што нам се преводи управо права информација. Или можда особа која преводи није сто процентно тачна у превођењу тако да је увек то помало ризик. Ми увек покушавамо да набавимо независног преводиоца када говоримо са неким ко не може да говори енглески. "
Дакле, постоје ресурси на енглеском језику, али и на неколико других језика, који ће помоћи старијим особама. Свака држава има организацију која подржава жртве злостављања старијих особа.
Грег Махни препоручује да се позове њихова линија за помоћ.
"Скоро све државе имају телефонску линију за помоћ старијих злостављаних особа тако да ови људи могу да позову линију за помоћ у својој држави, или чак у другој држави, и они ће моћи да добију праву помоћ ако позову те бројеве. Али мислим да је најважније то што не морате једноставно да трпите злостављања. Јер није нормално да будеш злостављан кад остариш и врло је важно да се уради нешто по том питању. "
А ако не можете назвати телефоном, онда постоје и други људи којима се можете поверити као што су лекари опште праксе, верске вође или пријатељ у кога имате поверења.
Мелиса Чаперлин (Melissa Chaperlin) је адвокатица правног сервиса за старије особе у Новом Јужном Велсу (New South Wales Senior Right Service) . Она жели да буде сигурна да старији људи разумеју њихова права приликом доношења сопствених одлука.
Ако мислите да знате старију особу која је жртва малтретирања, позовите посебан телефонски број у вашој држави за помоћ.
"Важно је да знате да како старимо и даље имамо наша права, ми и даље имамо право да сами доносимо одлуке и изјавимо те одлуке, ми имамо различите нивое капацитета, али ми смо и даље у стању да наставимо да доносимо одлуке у којима разумемо њихове последице, а исто тако је важно да старији људи буду свесни да постоје службе тамо где могу добити бесплатне правне савете као и помоц́ и информације, тако да они могу да наставе да користе та права и да управљају својим пословиме све док буду у стању то да раде. "
Share
