Сажето
- Два рада Макса Планка (Max Planck) из четрдесетих година прошлог века повучена су из дигиталне архиве часописа The Science of Nature због наводног кршења ауторских права.
- Историчари науке сматрају да је реч о погрешној примени савремених правила на научне публикације настале пре више од осам деценија.
- Постоји сумња да су повлачења извршена аутоматски, уз помоћ алгоритма, без одговарајуће људске провере.
- Један од спорних радова уклоњен је иако није био објављен на другом месту, што је додатно подстакло питања о поузданости система за откривање плагијата.
- Истраживачи упозоравају да овакве одлуке могу нарушити историјски запис и довести до нестанка значајних научних радова из дигиталних архива.
For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
Почетком маја ове године, Ив Жингра (Yves Gingras), историчар физике са Универзитета Квебек (UQ) у Монтреалу, прегледао је интернет страницу која бележи случајеве научних превара, манипулације подацима и других научних прекршаја, која је позната под називом Retraction Watch. Том приликом је приметио да на страници постоји линк под називом „Retractions by Nobel Prize winners“. Упитао се да ли је заиста било нобеловаца чији су радови из тих разлога повучени из научне литературе? „То је немогуће“, помислио je али када је отворио страницу, Жингра је остао затечен, преноси портал science.org.
Четврто име на листи, са два повучена рада, било је име Maksa Planka (Max Planck) – легендарног пионира квантне механике и добитника Нобелове награде за физику 1918. године.
Жингра , који је професор на факултету већ 40 година и интензивно се бави истраживањем различитих научних радова, како је рекао за портал scence.org, никада није чуо ни најмању назнаку скандала у вези са Планковим радовима, чак шта више Планк је био готово подједнако поштован због свог карактера као и због својих научних достигнућа. Тако се, на пример, 1933. године храбро супротставио Адолфу Хитлеру (Adolf Hitler) због дискриминаторних закона нацистичке Немачке усмерених против Јевреја.
Уважени научник у пољу физике и социологије Жингра је ормах регаовао, почео се распитивити међу колегама а прва особа коју је позвао је био историчар науке са Универзитета Троа Ривјер (UQ Trois-Rivières) Махди Хелфауи (Mahdi Khelfaoui) и рекао му да мисли да са тим подацима нешто није у реду.
Планкови радови, који су врло тихо повучени 2011. године, првобитно су објављени почетком четрдесетих година у часопису Натурвизеншафтен (Naturwissenschaften), немачком научном часопису који је данас у власништву издавачког гиганта "Springer Nature" и познат је под називом "The Science of Nature".
После извесног истраживања, професор Хелфауи (Khelfaoui) је утврдио да је један од Планкових текстова, филозофски есеј из 1942. године под насловом „Sinn und Grenzen der exakten Wissenschaft“ („Смисао и границе егзактне науке“), који се бави питањем како доћи до сигурног научног сазнања, био објављен и у два друга часописа, а потом и два пута прештампан у књигама.
Начин објавиљвања научних радова пре и после интерента
Поновљено објављивање истог рада на више места данас се сматра „самоплагијатом“ (“self-plagiarism”) и на то се гледа са неодобравањем, јер може да изазове проблеме са ауторским правима и вештачки увећа научну продуктивност аутора. На сајту "Naturwissenschaften" као разлог за повлачење рада наведено је „кршење ауторских права“ (“copyright violation”)
Међутим, објављивање идентичног материјала у више часописа било је уобичајена пракса пре ере интернета изјавио је професор Хелфауи (Khelfaoui) за science.org.
„Наука је тада била много фрагментисанија“, рекао је он и додао: „Било је пожељно да различити слојеви публике имају приступ вашем раду.“
Ова пракса била је нарочито честа међу научним великанима попут Планка (Planck). И Алберт Анјштајн (Albert Einstein) је поступао на исти начин, али његови радови нису били повучени.
Жингра (Gingras) и Хелфауи (Khelfaoui) у раду објављеном прошлог месеца на платформи "arXiv" тврде да је „анахронистичка“ примена савремених стандарда на текст из 1942. године довела до искривљавања историјског записа.
Осим тога, питање ауторских права данас је углавном ирелевантно, јер су Планкова (Planck) дела у већини земаља ушла у домен јавног власништва, будући да је он преминуо 1947. године.
Жинграса (Gingras) је посебно разбеснело то што је компанија "Springer Nature" одступиола од уобичајене праксе да се преко дигиталне верзије рада једноставно стави ознака "RETRACTED", док сам текст остаје доступан истраживачима.
Уместо тога, издавач је поставио празну белу страницу са штуром поруком:
„This article has been withdrawn due to article violation.“
Упркос томе, "Springer Nature је све до објављивања ове приче и даље продавао празан PDF документ по цени од 39,95 долара.
Сузнал Скарлата (Suzanne Scarlata), хемичарка и биохемичарка са Политехничког института Ворчестер (Worcester Polytechnic Institute) и главна уредница часописа "The Science of Nature", како је преименован некадашњи "Naturwissenschaften", каже да није ни знала за повлачење радова док јој се новинари нису обратили.
„То је лудо. Не разумем зашто су ти радови означени као спорни“, рекла је она новинарима.
Скарлата (Scarlata) сумња да је интерни софтвер компаније "Springer Nature" аутоматски уклонио радове и објавио обавештења о повлачењу, без људске контроле.
„Мислим да је то једноставно урадио алгоритам“, рекала је она.
„То је грешка коју би вероватно требало исправити.“
Представници компаније "Springer Nature" одбили су да коментаришу случај, осим што су навели да су „детаљне информације о конкретним повлачењима обично поверљиве и могу бити подељене само са релевантним ауторима“.
Компанија је такође одбила да објави уводник који је Скарлата (Scarlata) планирала да напише о овом случају.
Да ли је одлучио алгоритам?
Повлачење другог Планковог (Planck) рада, објављеног 1940. године, још више је збунило Жинграса и (Gingras) и Хелфауија (Khelfaoui).
И у том случају као разлог је наведено кршење ауторских права, иако рад никада није био објављен на другом месту.
Хелфауи (Khelfaoui) је затим приметио нешто што је додатно појачало сумње да је у читавом процесу главну улогу одиграо алгоритам.
Од двадесетих година прошлог века, физичари Нилс Бор (Niels Bohr) и Вернер Хајзенберг (Werner Heisenberg) заступали су такозвану копенхагенску интерпретацију квантне механике, према којој субатомске честице постоје у суперпозицији више стања и добијају одређени облик тек када буду посматране или измерене – као у чувеном парадоксу Шредингове мачке (Schrödinger’s cat paradox).
Планк (Planck) је одбацивао ову идеју, сматрајући да спољашња стварност постоји независно од људског посматрања.
У новембру 1940. године филозоф Алојз Милер (Aloys Müller) критиковао је Планкове (Planck) ставове у тексту објављеном у Naturwissenschaften-у под насловом „Naturwissenschaft und reale Außenwelt“ („Природне науке и стварни спољашњи свет“).
Месец дана касније, Планк (Planck) је одговорио у истом часопису – користећи потпуно исти наслов.
Жингра (Gingras) и Хелфауи (Khelfaoui) претпостављају да је управо то навело софтвер компаније "Springer Nature" да деценијама касније означи текст као плагијат, иако су садржаји два есеја суштински различити.
Расправа о копенхагенској интерпретацији квантне механике траје и данас, што додатно објашњава зашто Жингра (Gingras) и Хелфауи (Khelfaoui) сматрају ова повлачења веома проблематичним.
Ставови једног од кључних научника о важној научној контроверзи практично су избрисани из историјског записа.
И Скарлата (Scarlata) и Жингра (Gingras) страхују да су и радови мање познатих научника могли нестати на сличан начин, а да то нико није приметио.
У најмању руку, Жингра (Gingras) жели да се Планкови (Planck) радови врате у архиву.
„Ко год да је то урадио, није ме брига, само вратите радове у базу података. Са интелектуалне тачке гледишта, ово је неприхватљиво“, реакао је он а преноси scence.org.
Source: science.org
