Данило Бојић је био главни инжењер и специјалиста за системе кретања и контролу реакционих система у Аполо програму. Уз то, након катастрофе у којој су током тестова на земљи, у модулу Аполо у пожару страдала тројица астронаута, њему је поверен посао редизајна излаза за случај опасности. Резултат – време отварања излаза модула спуштено је са 90 секунди на 3 секунде!
Павле Дујић је био задужен за систем дистрибуције електричне енергије на Аполо свемирским бродовима током лета на Месец.
Милисав Шурбатовић је био инжењер задужен за приземљење и одвајање свемирских објеката на површину Месеца,
Петар Галовић инжењер задужен за осмишљавање и обезбеђивање катапултног система у свемирским бродовима мисије Аполо а Славољуб Вујић инжењер задужен за истраживање рада електронских уређаја на објектима који су слати у свемир у оквиру мисија Аполо и Сатурн.
Седми члан екипе „Српских Аполо 7“ је био Давид Вујић, инжењер и пројект менаџер одговоран за повезивање програма у оквиру Роквел, НАСА и осталих компанија. После успешног слетања људске посаде на Месец, њих седморица, друштво „Ћелавих Орлова“, како су се духовито назвали, направили су мало славље у Калифорнији и успешно наставили своје сјајне каријере.
Милојко Вучелић је имао најодговорнију улогу – био је главни менаџер програма за слетање астронаута на месечеву површину. У то време, Менаџер система значило је да је његов непосредни задатак био конструкција и функционисање самог модула Аполо.
Ових 7 научника су добитници признања „Apollo Achievement“ које додељује НАСА. Награду прати испис:
„У знак поштовања према посвећеној служби нацији у оквиру тима који је померио границе у аеронаутици и истраживању свемира и демонстрирао их у многим изузетним достигнућима која су кулминирала успешном мисијом Аполло 11 на путу првог човека на Месец, 20. јул 1969.“
Foto: Promotion Material
А америчка амбасада у Београду Милојку Вучелићу је посветила и видео запис који је објављен на њиховом YUTUBE каналу.
Када се погледају задаци и послови које су обављали наши сународници, може се видети да су они дали велики допринос успеху Апола11.
О томе говори и анегдота о астронауту Френку Бормену, астронаут мисије Аполо 8, који се на својој турнеји по свету након завршене мисије сусрео и са Титом. Тито га је тада питао: „Зар се нисте бојали тог лета око Месеца?” Бормен му је одговорио: „Ма какви, ваш Милојко - Мајк Вучелић је био главни и са Земље бринуо о мени”.
Дејвид Вујић, последњи живи члан српске седморке која је радила на програму Аполо, одржао је презентацију поводом обележавања 50. годишњице слетања мисије "Аполо 11" на Месец, у свечаној сали Машинског факултета у Београду, која је била испуњена до последњег места.
Он је новинарима после презентације говорио о доприносу који је Милојко Мајк Вучелић дао мисији Аполо, преноси РТС
У пројекту Аполо учествовало је више од 400 хиљада људи али је после лансирања Спутњка НАСА ипак каскала за Русима у трци за доминацију у Космосу међутим Вујиц казе да су за 8 година постигли незамисливо.
Америчка влада, НАСА, сви извођачи, инжењери потрошили су 25 милијарди долара, у данашњем новцу је то 112 милијарди долара у свемирско истраживање под називом програм Аполо.
Вујић борави у Србији до 28. јула, у организацији амбасаде Сједињених Држава и како је планирано, током посете ће о свом животном искуству, америчком свемирском програму и о томе колико су српско-амерички научници били важни за истраживање свемира, одржати низ предевања студентима, званичницима владе, члановима академске заједнице и другима.
