Први понедељак после Васкрса зове се Побусaни понедељак. Тога дана, у неким нашим крајевима, сачуван је дирљив обичај, да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака. То сведочи о народној вери, да су сви људи пред Богом живи, и да умрли преци треба да осете васкршњу радост и славље.
У хрисћанској традицији, Ускрс је везан за обичај даривања јајима јер је јаје симбол обнављања природе и живота.
И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар Божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
Када се фарбана Васршња јаја односе на гробове, и деле се потом сиротињи. Дакле, Побусани понедаљак је дан посвећен мртвима.
Тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као задушнице.
Међутим, у свету је Ускрс од лова на јаја постао Фестивал чоколаде.
И у Аустралији је време Ускрса у знаку чоколаде.
Тако је 2014 години на ускршња чоколадна јаја потрошен 191 милион и 400 000 долара, што је једнако 1000 тона чоколаде.
А управо чоколада је ствар коју нећете наћи у оригиналној причи о Ускрсу, која говори о Христовом распећу на Велики петак и његовом васкрсењу три дана касније.
Пореклом из Северне хемиспхере Ускрс се у великој мери ослања на паганску традицију обележавања престанка зиме и доласка пролећа.
Симболи обнове и плодности, као јаје, налази се у паганским ритуалима у пролеће као и хрисћанској прослави Ускрса.
Декорисање јаја древна је традиција у многим културама.
Тако Перзијанци често украшавају јаја за Нову годину која пада на еквиноциј у марту, у Египту украшавају јаја за празник Шалм ел Несим, у Пољској писанки, или декорисање јаја претходи доласку првих хрисћана.
Осликавање јаја нашло је свој пут до Хрисћанства, претстављањем Христосовог васкрсења из гроба.
Рани Хрисћани у Месопотамији кувли су и фарбали јаја у црвено, као сyмбол Исусове крви, а та традиција и данас има место у источној православној цркви.
Најскупља ускршња јаја икада направила је компанија Фаберже за руску краљевску породицу између 1885 и 1916. А настала су као поклон за цареву жену и мајку. Од 50 произведених јаја у то време данас се зна за 43, а 2014 на бувљој пијаци пронађено је јаје које је недостајало и чија је вредност 33 милиона долара.
Ручно рађена чоколадна јаја датирају из раног 19 века.
Напредак у производњи довео је до масовне фабрицке производње шупљих чоколадних јаја 1870, произвођача J. S. Fry & Sons, Ltd. и Cadbury.
Још једно обележје Ускрса је Ускршњи зец, Easter Bunny, који се оригинално јавља у Немачкој у 17 веку. Ова митска личност дели јаја деци која су се добро понашала у истом стилу као Деда Мраз.
Као и јаја и зечеви симболизују плодност.
Међу Ускршњу традицију спада и пециво, на коме се налази крст. Та традиција води порекло из средњевековне Енглеске. Првобитно се ово пециво јело на велики петак али га данас супермаркети нуде већ од јануара.
У Енгледкој и Ирској популасрна ускршња посластица је воћна торта на којој се налази 11 кугли од марципана које симболизују апостоле осим Јуде.
