Дипломатски извори Гласа Америке су тој медијској кући изјавили да је заседање повезано са предложеним нацртом резолуције о геноциду у Сребреници, о којој Савет безбедности треба да гласа, иако Русија у свом захтеву за одржавање седнице то није навела као повод, већ је као повод за расправу навела нарушавање безбедносне ситуације и ризик од подривања Дејтонског мировног споразума, а након што је чланица Председништва БиХ из реда српског народа Жељкa Цвијановић послала писмо СБ УН у коме је навела да је предложена резолуција очит пример претње по стабилност БиХ. Видео-линком на седници се обратила српска чланица Председништва БиХ Жељка Цвијановић, а обратио се и високи представник у БиХ Кристијан Шмит, што су од СБ УН затражиле САД.
Жељка Цвијановић: Резолуција о Сребреници се користи као дестабилизујући фактор
У свом обраћању путем видо линка српска чланица Председништва БиХ Жељка Цвијановић навела је како је амбасадор БиХ при Уједињеним нацијама Златко Лагумџија показао непоштовање према Уставу БиХ тиме што је иницирао резолуцију о Сребреници без овлашћења и консензуса сва три конститутивна народа БиХ.
Цвијановићева је истакла да је та активност супротна Дејтонском споразуму и додала да, поједини чланови УН, верују да је та резолуција бенигна, што је далеко од истине.
Подсетила је да Дејтонски споразум подразумева три конститутивна народа који једнако учествују у управљању државом.
Како је Цвијановићева истакла током свог говора, неке стране дипломате у БиХ и Кристијан Шмит, који се, рекла је, представља као “нешто између колонијалног гувернера и модерног деспота" све више има тенденцију да се уплиће у демократске процесе доношења одлука у БиХ.
Додала је да је владавина права један од кључних захтева за мир и демократско управљање, али да се то стално крши и игнорише у БиХ. У томе се, рекла је , “посебно истиче Кристијан Шмит и они који му помажу“ у страним амбасадама.
Цвијановићева је рекла да је Шмит извршио измене и допуне кривичног закона да би казнио све који не поштују његове одлуке, пре свега демократски изабран председник Републике Српске (Милорад Додик). "Они се", рекла је, "кривично гоне зато што су спроводили своје уставне одговорности и због тога што нису поштовали незаконите одредбе господина Шмита". Због тога се, каже, прети међународним санкцијама.
Комплетно актуелно руководство РС, међу којима и Цвијановићева налази се на америчкој „црној листи” јер, како је образложено, представљају претњу по стабилност БиХ, поткопавају Дејтонски споразум, као и због корупције.
Кристијан Шмит: Званичници РС прете отцепљењем
У свом обраћању СБ УН Кристијан Шмит је рекао да неће одговорити на излагање Цвијановићеве, оценивши га као увреду и рекао је да писмо које је послала СБ УН и које је прочитано не поштује исправно чињенице и правни оквир БиХ и да се ради о злонамерним и погрешним тумачењима.
Шмит је рекао да се Цвијановићева прикључила позивима на блокаду административне линије ентитета као и да званичници РС прете отцепљењем, додавши како постоје свесни напори да се доведу у питање мир и безбедност.
Лагумџија: Сврха седнице је притисак како би се резолуција о Сребреници повукла
Амбасадор БиХ у УН Златко Лагумџија је оценио да је једина сврха седнице да се изврши притисак у циљу повлачења резолуције о Сребреници, о којој ће се гласати у Генералној скупштини УН.
Он је такође рекао да званичници РС поткопавају уставно-правни поредак БиХ, ограничавају слободу окупљања и изражавања и подижу политичке тензије, те да је владајућа коалиција РС почела да спроводи кораке за потенцијално будуће отцепљење РС.
Осврћући се на критике према Шмиту које је изрекла Цвијановићева, Лагумџија је рекао да је Кристијан Шмит именован као високи представник у складу са резолуцијама Савета Безбедности а за Русију је рекао да је пристрасна и да писмо Цвијановићеве, које је представљено, крши Дејтонски споразум.
Василиј Небензја: Као чланови Савета безбедности не можемо да останемо равнодушни на овај позив за помоћ
Седница СБ УН о ситуацији у БиХ долази у моменту док Србија и политичари БиХ ентитета Република Српска, заједно са Русијом, лобирају против усвајања резолуције о геноциду у Сребреници у Генералној скупштини УН, а која ће на дневном реду бити касније овог месеца.
Званичници ентитета РС, предвођени лидером Милорадом Додиком, боравили су скоро у Русији, одакле су најавили „драматичне промене” у БиХ и поновили могућност отцепљења РС.
Када се пре девет година одлучивало о резолуцији о геноциду у Сребреници у Савету безбедности, било је довољно да Русија стави вето али овога пута на Генералној скупштини не постоји могућност улагања вета за блокирање доношења резолуције.
Излажући аргументе у корист Републике Српске, руски амбасадор у УН Василиј Небензја је рекао да је писмо које је српска чланица Председништва БиХ Жељка Цвијановић упутила СБ УН одраз забринутости српског народа у БиХ.
„Ми као чланови Савета безбедности не можемо да останемо равнодушни на овај позив за помоћ”, рекао је Небензја.
Руски амбасадор у УН је такође критиковао Кристијана Шмита за кога је устврдио да БиХ не доживљава као суверену државу: „Да будем искрен, тешко је схватити да су у 21. веку у срцу Европе, када имамо демократски изабране институције, последња реч и највећи ауторитет у рукама држављанина Немачке, који се представља као високи представник.”
Роберт Вуд; Додик је претња за стабилност региона
Заменик америчке амбасадорке у УН Роберт Вуд рекао је, у свом обраћању, да је седница која се одржава на иницијативу Русије покушај да се Савет безбедности искористи за етнонационалистичку реторику и претњу једне стране: „Ми позивамо на избегавање агенде етнонационализма”.
Вуд је изразио забринутост због тога што званичници РС и Додик поричу геноцид у Сребреници, наглашавајући да Сребреница није била грешка као што Додик тврди, већ утемљена чињеница, како су међународни судови утврдили.
Амерички представник у УН је казао да Додик предузима кораке да поткопа државне институције и редовно позива на распад БиХ , да његово опасно поступање и сецесионистичка реторика прете миру и стабилности региона, те да ће САД наставити да санкционишу оне који подржавају Додикову политику. Он је такође закључио да САД у потпуности подржавају високог представника Шмита.
Даи Бинг: Треба промовисати дијалог и национално помирење, али наметање решења би погоршало етничке тензије у Бих.
Заменик сталног представника Кине при мисији Уједињених нација Даи Бинг је на ванредној седници Савета безбедности о Босни и Херцеговини изнео став да је било потребно извршити консултације са представницима оба ентитета у БиХ пре него што је нацрт резолуције о Сребреници предложен у УН и нагласио да усвајање резолуције без сагласности оба ентитета није у складу са промовисањем мира у Босни и Херцеговини.
"Спремни смо да конструктивно учествујемо у дискусијама како би смо дошли до решења. Поштујемо суверенитет и територијални интегритет БиХ", рекао је Даи Бинг и додао да би требало промовисати дијалог и национално помирење, али и да би наметање одређених решења довело до погоршања етничких тензија у Бих.
Марко Ђурић: Потребна резолуција која ће имати консензус и превазићи поделе
Амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама и специјални представник Београда Марко Ђурић позвао је чланице Савета безбедности да подрже израду нове резолуције о Сребреници која ће имати консензус сва три ентитета у БиХ и која ће водити ка помирењу и напретку и имати исти став према свим жртвама рата у некадашњој Југославији. Како је рекао стварање климе поверења је тежак процес за превазилажење.
Иначе као део дипломатске офанзиве Србије против усвајања резолуције о Сребреници, Стална Мисија Србије при УН организовала је у згради Уједињених нација, у присуству амбасадора Србије Марка Ђурића, панел дискусију под називом "Српска перспектива, залагање за једнаку правду за све жртве рата у Босни и Херцеговини".
Позване су све сталне чланице УН и земље посматрачи, а како извештава репортер РТС-а, конференцијска сала биле је препуна.
Пред представницима више од 40 земаља света Срби из Босне и Херцеговине говорили су о страхотама кроз које су прошли током сукоба 90-их.
