То је епохално отркиће на археолошком локалитету на подручју села Виткова, код Александровца. Према речима Сање Црнобрање Красић, реч је о епохалном открићу из периода млађег неолита и припада Винчанској култури.
Фигурина богиње чији је горњи део нађен у целини, док су глава и ноге били одвојени, потиче из периода од 3.500 до 4.500 године пре нове ере.
„Потврдиле су се претпоставке да је у Виткову био религиозни центар Винчанске културе, јер је Жупска Венера виша од 30 центиметара“.
„ Академик Борисав Јовановић је рекао, да је локалитет Витковачко поље пронађен пре Винче, да би се култура свакако звала Витковачка“, изјавила је за РТС Сања Црнобрња Красић, археолог Завичајног музеја Жупе.
„Обављали смо редовна истраживања терена јер је житељима села Витково потребан водовод. Пред крај истраживања стигли смо до открића које ће одушевити свет, јер је наше налазиште старије од египатских пирамида“, казала је Сање Црнобрање Красић.
Осим венере у истом ископу пронађени је жрвањ за млевење хране, као и остаци пећи, односно део некадашњег домаћинства.
Она је рекла да је реч о времену када се догодила прва индустријска револуција, када су људи престали да лове и почели да оснивају насеља, да се баве пољопривредом, а за боље усеве су се молили богињама плодности.
Красићева је навела да се сматра да је Витковачко поље, које заузима јединствено место у склопу винчанске културе, праисторије Србије и света, било религиозни центар у то време.
Оригинали претходно откривених скулптура, Lady of Aleksandrovac, Venus de Župa и Мадам де Витково, које су излагане у Копенхагену, Лондону и Ници, чувају се у Завичајном музеју каже за РТС Директор Завичајног музеја Жупе Иван Брборић. „Јединствене су између осталог и по томе што су прво добиле страна имена и то на великој светској изложби 1991. коју је организовао Музеј Тера Амата у Ници.“
Председник Општине Александровац Мирко Михајловић изразио је наду да ће ресорно министрство посветити више пажње овом археолошком локалитету: „Ја бих волео да Министарство културе има мало више слуха за Витковачко поље које је највероватније једно од најбогатијих археолошких налазишта у Србији. Онда не бисмо били познати само по винима и виноградима већ и по археологији“ каже он за РТС.
С обзиром на то да од седамдесетих година налазиште у Виткову на 120 хектара није истраживано, Жупљани се надају да ће их најновије откриће још једном довести у жижу светске научне јавности и омогућити подршку надлежних институција.
