Oткривање више од 11 милиона поверљивих докумената из панамске правне фирме „Мосак Фонсека“ у потпуности је окупирало пажњу светске јавности, гурајући у сенку свакодневне вруће теме као што су борба против екстремизма, избегличка криза или избори у Америци.
У афери названој "панамски документи" објављена је до сада највећа база оваквих података у којима се налазе информације о тајним финансијским трансакцијама богатих и утицајних појединаца и компанија, у којима је панамска фирма помагала или посредовала. „Мосак Фонсека“ је то чинила пре свега кроз отварање 240.000 офшор компанија за своје клијенте.
Шта су то офшор компаније, како послују и где се налазе? Ово су само нека од најчешће постављених питања откако је прошле недеље отворена ова глобална афера.
Према Међународном конзорцијуму за истраживачко новинарство, који је и објавио ове поверљиве документе процуреле из фирме "Мосак Фонсека", скоро 40 одсто светских офшор компанија регистровано је на Британским Девичанским острвима.
Овај минијатурни архипелаг острва највећи је, али не и једини порески рај у Карипском мору. Ту су и многе друге државице које уживају исту репутацију због релативно ниских пореских стопа, у односу на далеко веће и развијеније земље.Међутим, и у развијеном свету постоје државе које носе ореол пореских оаза, а то су пре свих Швајцарска, Хонг Конг и Монако.
Најјаснија дефиниција офшор компанија је да су то фирме које послују у име других предузећа, а налазе се изван земље где су та предузећа регистрована, односно ван државе пребивалишта власника, директора и акционара те фирме.Самим тим, отварање рачуна преко офшор компаније може да буде начин за значајно смањење пореских обавеза код куће.
То потврђује и Еднру Конвеј, извршни директор Института јавних рачуновођа у Мелбурну.
"Велики проблем свих економија широм света представљају људи који водећи свој бизнис покушавају да избегну пореске власти и плаћање легитимног процента пореза. Аустралијски закон захтева да сваки остварени приход и свака финансијска трансакција буду пријављени државним органима,“ напомиње Конвеј.
Појашњење намене офшор фирми објашњава и зашто на Британским Девичанским острвима, држави са свега 28.000 становника, има преко пола милиона тих такозваних фиктивних компанија.Оне се могу лако основати у овој карипској земљи, као и у другим пореским оазама - за свега око 1000 долара.
И док на папиру изгледају као праве корпорације, дозвољено је да немају ни канцеларије, па чак и да заправо не обављају никакав посао. Дакле, заиста као шкољка или обична фасада иза које нема ништа.
Како би се додао још један слој тајности, многи прибегавају фиктивном именовању одређене особе за директора. На тај начин се уклања име правог власника са свих важних пословних папира.
Међутим, према речима Ендруа Конвеја, такве фирме не морају аутоматски да значе нелегално пословање, односно могу бити коришћене и у легитимне сврхе.Али, такође, офшор компаније омогућавају онима који су повезани с њима да избегну јавно оглашавање имовине и прихода.
"Постоје тенденције да се рачуни преместе у офшор зону и да се на тај начин држе подаље од аустралијских пореских власти,“ истиче Конвеј и додаје да се на тај начин намет ставља на аустралијску заједницу.
„Држава се ослања на доларе од пореза за пружање основних услуга као што су школство, здравство и војска, тако да се утајом пореза у ствари причињава штета целом друштву,“ каже овај стручњак.
Зато је област пореза и пореских обавеза сада под истрагом аустралијских власти, након што су у "Панамским документима" откривена имена више од 800 имућних грађана Аустралије повезаних са офшор компанијама.
Помоћник државног благајника Кели О Дајер каже да се влада обавезала да ово питање разреши до најситнијих детаља.
"Уколико појединци граде своје послове тако да избегавају плаћање пореза у Аустралији, онда се очигледно ради о кршењу закона,“ констатује она.
