Мисија Американца Франка Рубија из Насе и Руса Сергеја Прокопијева и Дмитрија Петелиан из свемирске агенције Роскосмос представља редак пример сарадње између Москве и Вашингтона у време када су им односи на најнижем нивоу.
Рубио је први амерички астронаут који је отишао на МСС руском ракетом од почетка рата у Украјини.
Амерички астронаут Франк Рубио оценио је пре неколико седмица да се ради о "јако важној мисији", тврдећи да је постао "добар пријатељ" с руским колегама.
Прикључивање руском сегменту МСС-а извршено је после тросатног путовања ракете Сојуз.
Посада треба да проведе шест месеци на Међународној свемирској станици где се налазе тројица руских космонаута и троје америчких, као и једна Италијанка.
Тренутно МСС зависи од руског погонског система за одржавање орбите, с америчким сегментом одговорним за електричну енергију и системе за одржавање живота.
Међутим, напетости на пољу истраживања свемира порасле су након што је Вашингтон најавио санкције московској авиоиндустрији, а Русија потврдила дуго разматрани потез да напусти пројекат након 2024. како би направила властиту свемирску станицу.
Аналитичари кажу да би изградња нове свемирске станице могла потрајати више од деценије и да руска свемирска индустрија као тачка националног поноса, не би могла да се развија под тешким санкцијама.
Ипак Јуриј Борисов, шеф руске свемирске агенције Роскосмос, изјавио је да је велика вероватноћа да ће Русија учествовати у пројекту Међународне свемирске станице до 2028. године, пренела је агенција РИА Новости.
Русија је истакла да би била спремна да продужи споразум са САД о подели летова у пројекту Међународне свемирске станице после 2024. године, под условом да прва три лета буду успешна, наводи Ројтерс.
Свемирска станица, која је лансирана 1998. године, непрекидно је коришћена од новембра 2000. године у оквиру партнерства које предводе САД и Русија, а укључује и Канаду, Јапан и 11 европских земаља.
