Зашто Међународни дан кромпира?
"30. маја фокус стављамо на кромпир, Solanum tuberosum (L.) – културу коју редовно конзумирају милијарде људи. Кромпир је кључна култура у различитим пољопривредним системима широм света, од малих пољопривредника који ручно производе разноврсне сорте у Андима, до огромних комерцијалних, механизованих фарми на различитим континентима. Кромпир доприноси безбедности хране и исхрани, као и егзистенцији и запошљавању људи у руралним и урбаним подручјима широм света", каже се у саопштењу УН на веб станици посвећеној Међународном дану кромпира.
"Дан је прилика да се надоградимо на Међународну годину кромпира, која је обележена 2008. године. Такође ће се искористити да се истакне важност ове културе у борби против глади и сиромаштва и решавању еколошких претњи по пољопривредно-прехрамбене системе. Такође ће бити призната улога малих породичних пољопривредника, од којих значајан део чине жене, у очувању широког спектра разноликости ове културе", каже се у саопштењу.
Од Анда, преко Европе до узгоја кромпира у целом свету
Кромпир је намирница која је стара миленијумима а из јужноамеричког региона Анда, где се прво узгајала, стигла је у Европу у 16. веку, а затим се проширила по целом свету. Сматра се да је данас кромпир много више од извора исхране.
Према образложењу УН-а кромпир је важна компонента стратегије за обезбеђивање приступачних и хранљивих намирница и побољшање средстава за живот у руралним и другим подручјима где су природни ресурси, посебно обрадиво земљиште и вода, ограничени.
Особине кромпира а посебно његова способност да расте у различитим условима чине га идеалном намирницом.
Стручњаци УН такоже сматрају да је кромпир намирница која је прихватљива у данашњим условима промене климе, јер производи низак ниво емисије гасова стаклене баште у поређењу са другим културама.
У последњој деценији, глобална производња кромпира повећана је за 10 процената, што је довело до раста запослености и прихода, ал предстоји још доста посла како би се искористио пун потенцијал ове културе у настојању да се оконча глад и неухрањеност на глобалном нивоу.
Кромпир се данас гаји на 20 милиона хектара. Бруто производња у свету је око 370 милиона тона. То је пети производ у свету по произведеним количинама, иза кукуруза, шећера, пиринча и пшенице . Највећи светски произвођачи су Кина, Индија, Руска Федерација, Украјина и САД, док су Немачка, Пољска, Француска, Холандија, Белгија и Велика Британија најзначајнији прерађивачи кромпира у помфрит, чипс и скроб.
zoshua colah on unsplash
Постоји 5.000 побољшаних сорти кромпира
У данашње време постоји широк спектар разноликости врста кромпира, чак 5.000 побољшаних сорти и пољопривредних сорти/домаћих сорти, од којих су многе јединствене у односу на своју првобитну локацију у Латинској Америци.
"150 дивљих сродника гајеног кромпира показује широку генетску варијацију са низом особина, укључујући способност прилагођавања различитим производним окружењима, отпорност на штеточине и болести и различите карактеристике кртола. Они су ризница наследних особина за континуирано генетско побољшање културе како би се одговорило на стално променљиве услове животне средине, нове биотипове штеточина и болести и преференције потрошача", објављено је на сајту УН-а.
Први европски досељеници доносе културу узгоја кромпира у Аустралију
У Аустралији се Међународни дан кромпира обележава разним иницијативама, укључујући догађаје, промоције и кампање на друштвеним мрежама. Организација „Potatoes Australia“ подстиче све да се укључе у прославу кромпира и његовог значаја.
У Аустралији, кромпир је основна намирница у већини домаћинстава, а другo је најчешће купованo поврће, 87% домаћинстава купујe у просеку 1,63 килограма приликом сваког снабдевања.
Кромпир су у Аустралију донели први досељеници који су стигли са такозваном "Првом флотом" у Парамату, западно од Сиднеја. "Прва флота" се састојала од 11 бродова који су превозили британске осуђенике, заједно са војницима, посадом и породицама, у Аустралију 1787-1788. године ради оснивања казнене колоније.
За њих је кромпир био основна животна намирница а често се гајио крај кућа широм Аустралије.
1834. узгојена је прва комерцијална култура кромпира у држави Викторији, у заливу Портланд.
У модерно доба, Јужна Аустралија је главни произвођач кромпира, а други региони: Риверлендс, Мареј, Гипсленд, Риверина, долина Локиер и регион Перта су такође важна подручја за узгој кромпира.
Кромпир је у Србију стигао 1759.
Што се тиче простора Србије, кромпир је донет прво у Војводину 1759. Године, а у чачанском крају се гаји од 1782. године, када су га из Срема пренели калуђери у манастир Благовештење у Овчарско-кабларској клисури.
Доситеј Обрадовић је обилазећи многе европске државе препознао значај кромпира у исхрани становништва и препоручио Милошу Обреновићу - Кнезу Србије да би држава требало да поради на ширењу производње кромпира.
Значајно место у исхрани становништва у Србији, кромпир је заузео у периоду 1960 – 1980. када је постао један од најзначајнијих прехрамбених производа у многим домаћинствима, ресторанима и мензама.
Оснивањем Завода за кромпир у Гучи 1954. године, створени су предуслови за стручни и научни развој производње кромпира у Србији. Као резултат селекционог рада настале су четири домаће сорте кромпира: Драгачевка и Јелица 1975. г., Универзал 1994.г. и Хибрид 8614, 1997. године. Треба имати у виду да селекциони процес код кромпира траје 12-13 година.
Пре неколико година, у Центру за кромпир у Гучи, ''оздрављено'' је и призведено елитно семе старе сорте кромпира Драгачевски месечар, који је на тај начин враћен на сортну листу кромпира у Србији.
У Србији се кромпир гаји на око 20.000-22.000 хектара са просечним приносима од 15-17 тона по хектару, мада бољи произвођачи остварују приносе од 40-60 тона по хектару.
Центар за кромпир – Гуча и Еколошко друштво Драгачево – Гуча су били организатори Првог обележевања Светског дана кромпира у Србији, којe је одржан 30. маја 2024. године у Гучи - престоници трубе и кромпира у Србији.
Друго обележавање Светског дана кромпира организује се у Гучи данас, како су нас обавестили из Еколошког друштва Драгачево.
