Све већи проблеми са нарушавањем наставе у учионицама, родне разлике, све слабији резултати из читања и математике; велики глобални извештај о постигнућима ученика показује да аустралијске школе настављају да назадују према кључним показатељима.
Сваке три године, глобални Програм за међународно оцењивање ученика (PISA) мери писменост ученика из математике, читања, природних наука и рачунарског решавања проблема.
Издање за 2025. годину, у оквиру којег су тестирани петнаестогодишњаци из 91 земље и економије чланице Организације за економску сарадњу и развој тј. OECD-a. такође је мерило утицај родних разлика, разлике између ученика различитог социоекономског статуса, као и утицај технологије и нарушавања наставе у учионицама.
У најновијем извештају, објављеном у уторак, наводи се да се резултати Аустралије настављају погоршавати током двадесетогодишњег периода, при чему су резултати из математике и читања најнижи у Аустралији откако је тестирање почело 2000. године.
Међутим, Паси Салберг, (Pasi Sahlberg) фински стручњак за образовање, аутор и професор на Универзитету у Мелбурну, каже да извештаји који се усредсређују на проблеме аустралијског школског система не сагледавају ширу слику.
„Насловна порука је да имамо резултате на историјски најнижем нивоу. Мислим да је апсолутно запањујуће то што наши главни медији ово представљају на тај начин. Истина је да све земље бележе историјски најниже резултате у свим областима. Веома мали број земаља успео је да побољша своје резултате 2025. године“, рекао је Салберг за SBS News.
На глобалној ранг-листи, Аустралија је напредовала за једно место у читању и сада је на 11. месту, задржала је 17. место у математици, док је у природним наукама пала за једно место, на 11. позицију. У категорији рачунарског решавања проблема, која је уведена 2025. године, Аустралија је заузела 8. место у свету. Резултати Аустралије били су знатно изнад просека у сва четири кључна теста.
У среду је, поводом ових резултата, федерални министар просвете Џејсон Клер (Jason Clare) најавио нове реформе у областима читања, математике и природних наука. Као пример потребе за различитим реформама навео је успех Енглеске - та земља је у извештају PISA за 2025. годину напредовала за три места у читању и ушла међу десет најбољих, за четири места у математици, заузевши 10. место, и за седам места у природним наукама, где је заузела 8. место. Реформе обухватају већи фокус на фонетику, односно метод учења читања и писања који се заснива на гласовима говорног језика, измене наставног плана и програма за математику, као и реформе у погледу времена проведеног пред екранима.
„Резултати Уједињеног Краљевства су импресивни. До њих се такође није лако дошло. На њима се радило готово 20 година“, рекао је Клер у саопштењу.
Он је рекао да аустралијске школе које већ неко време примењују енглеске методе показују побољшања, али да жели да се њихова примена прошири на већи број школа.
„Сви смо заједно у овој тешкој ситуацији.“
Међутим, Салберг је рекао да су Клерове реформе погрешан одговор.
„Морамо да гледамо даље од ових ранг-листа, јер нам ови подаци такође показују веома алармантну ситуацију у Аустралији и многим другим земљама када је реч о томе како млади доживљавају учење у школи.“
Салберг је рекао да се проблеми који утичу на учење деце јављају и ван учионице: родитељи мање читају и мање су заинтересовани за школовање своје деце или су мање укључени у њега.
Извештај PISA показао је да је 75 одсто ученика у Аустралији навело да су их родитељи или старатељи најмање једном недељно питали шта су радили у школи, што је пад у односу на 81 одсто из 2022. године.
„Енглеска, Канада, САД, све остале земље — сви смо заједно у овој тешкој ситуацији“, рекао је он, говорећи о опадању позитивне културе читања.
Шта раде земље са најбољим резултатима, а што Аустралија не ради?
У региону Азије и Пацифика, неколико кинеских региона, Сингапур, Тајван (који у PISA тестирању учествује под називом Кинески Тајпеј), Макао и Јапан заузели су првих пет места на PISA ранг-листи у областима математике, читања, природних наука и рачунарског решавања проблема.
Док су резултати Сингапура и Јапана благо опали у односу на претходну PISA ранг-листу, Тајван, Кина и Макао забележили су благо побољшање резултата, што их издваја у односу на већину земаља које су учествовале у тестирању.
За Терезу Кин, (Therese Keane) стручњакињу за дигитално учење и професорку STEM образовања на Педагошком факултету Универзитета Ла Троб, (School of Education at La Trobe University) тајна успеха Сингапура лежи у начину на који користи технологију у учионици.
„Сингапур је одличан пример комбиновања напредне технологије са јасним смерницама за учење, уз смернице за дигитално учење прилагођене конкретним наставним предметима у школама“, рекла је за SBS News.
Кин (Keane) је рекла да је технологија на брзину уведена у аустралијске учионице током програма „Дигитална образовна револуција“ бившег премијера Кевина Руда. Према њеним речима, тај брзи прелаз довео је до тога да технологија постане свеприсутна, без одговарајућих смерница за њено коришћење.
„Технологија је важна у учионици, али мора да се користи сврсисходно и уз јасне смернице“, рекла је Кин.
„Мислим да морамо бити веома опрезни да, када је реч о технологији и вештачкој интелигенцији, не бацимо и дете са прљавом водом. Када погледате земље попут Сингапура и Естоније, као и кинеске регионе, PISA показује да технологије не отежавају аутоматски процес учења.“
Она је рекла да је разлика у томе што је технологија уклопљена у снажан систем наставе, наставни план и програм, јасна очекивања и управљање учионицом.
„Ове земље са високим постигнућима које видимо нису против технологије. И желим да се истакне да су оне много спремније да направе јасну границу између, рецимо, технологије за учење и личне технологије.“
Међутим, важне су и велике културолошке и структурне разлике. Салберг, (Sahlberg) који је радио у школама широм Сингапура, Јапана и Кине, рекао је да високи резултати на PISA тестирању у тим земљама имају „огромну“ друштвену цену.
„У овим земљама, око 80 до 100 одсто деце иде на додатну наставу после редовне школе.“
„Они сваке вечери имају приватне часове, а затим иду у школу суботом, а често и недељом — то носи огромну људску и друштвену цену.“
Салберг је рекао да би, уколико би Аустралија желела да уради нешто слично земљама са високим постигнућима, једно од питања које би требало поставити било: „Колико родитеља би желело да то ради сопственој деци?“
Међутим, он је рекао да је решење за проблем Аустралије јасно.
„Не морамо да идемо у Сингапур, Енглеску или Шангај да бисмо видели шта они раде; решење имамо у овој земљи.
„Наши политичари и руководиоци образовног система требало би да осмисле другачију структуру школског система: имамо 24 надлежности, а оне не деле своје најбоље праксе; не говоре другима шта функционише у њиховим системима јер се међусобно такмиче.“
Земље и економије које се налазе на врху PISA ранг-листе имају централизованији наставни план и програм, док у Аустралији постоје велике разлике између државних, католичких и независних школа. Салберг каже да је подржавање постојећег „веома конкурентног, фрагментисаног и изолованог образовног система, који није способан да учи из сопствених искустава“, губљење прилика за учење.
„Како можемо да ослободимо тај потенцијал и добре праксе које имамо у овој земљи?“ упитао је.
„То је лекција коју би требало да извучемо из PISA тестирања.“
За најновије вести SBS News-а преузмите нашу апликацију и претплатите се на наш билтен.
