У Председничкој библиотеци и музеју Џон Ф. Кенедија у Бостону одржала се прослава рођендана, са прелетом авиона из састава морнарице САД и тортом од истог посластичара који је направио и вереничку торту тадашњем сенатору Кенедију и његовој вереници Жаклини Бувије, наводи извршни директор Стивен Ротстин.
Музеј је у петак поставио 100 предмета из политичког живота Кенедија, а током овог викенда ће одржати неколико догађаја у његову част. Као део прославе, у оптицај ће бити пуштено неколико поштанских маркица са Кенедијевим ликом, наводи АП.
Кенеди је служио као 35. председник САД од јануара 1961. године, док није убијен 22. новембра 1963. године у Даласу.
Кенеди и његова супруга су се возили у кабриолету кроз град у склопу предизборне кампање. Кенеди је упуцан са више метака. Након тога читава земља пада у колективну жалост. Тог дана се за многе завршио сан о младом шармантном америчком председнику који је кренуо у мисију да побољша цели свет.
Два дана након убиства Кенедија, осумњичени за атентат на њега Ли Харви Освалд убијен је од стране власника једног ноћног клуба. Харве је ухапшен неколико сати након атентата. Околности под којима се десио напад су остали неразјашњени - томе у прилог иде и чињеница да још и данас колају гласине и теорије завере о могућим налогодавцима овог злочина.
Кенедијев гроб на Арлингтонском гробљу и данас често обилазе туристи. Привлачи и младе људе који нису били рођени кад је Кенеди убијен, али и његове савременике.
Време Кенедијевог мандата било је познато и као "године Камелота" - а стварању бајковите слике допринела је и његова супруга.
Кенеди је инаугурисан 1961., када је имао само 43 године. Тада је изговорио чувену реченицу, и позвао Американце да се запитају "шта могу да учине за своју земљу, уместо шта земља може да учини за њих".
Позвао је и политичке странке да раде заједно на остварењу неких циљева.
"Данас не славимо победу партије, већ славимо слободу која симболизује и почетак и крај, и обнову и промену".
Конфронтација са Совјетским савезом и Кубом, рат у Вијетнаму и трка у свемиру обележили су Кенедијев мандат. У наслеђе је оставио програм волонтерских мировних трупа.
Са немачког становишта, најважнији дан у владавини Џона Ф. Кенедија био је 26. јуни 1963. Тог дана је он у Западном Берлину одржао говор у којем је рекао легендарну реченицу: "Ич бин еин Берлинер" (Ја сам Берлинац) и тиме изразио своју солидарност са становницима Источног и Западног Берлина.
Научници, ипак, различито тумаче његова достигнућа. Многи кажу да његова трагична смрт и кратко време које је провео у канцеларији - не дају простора за објективну оцену. Али, неспорно је да је Кенеди инспирисао читаве генерације америчких политичара, укључујући и бившег председника Барака Обаму.
Раније овог месеца, Обама је примио награду Џон Ф. Кенеди за политичку храброст - коју је Кенеди често истицао у својим говорима.
