For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
Када je разоран земљотрес јачине 9 степени Рихтерове скале 11. марта 2011. погодио североисточне обале главног јапанског острва Хоншуа, уследила је серија огромних цунами таласа који су уништили многа приобална подручја, ударајући брзином и до 800 километара на сат. Највећи таласи достизали су висину и од 17 метара.
Председница удружења Друштво Фукушиме из Перта, Акико Стоктон, сећа се стравичних сцена из њеног родног града, које је гледала путем телевизије, јер је већ тада живела у Аустралији.
„Сећам се ужаса који сам видела у вестима и страха за безбедност моје породице у Фукушими. Слике које сам видела биле су толико шокантне да сам једва могла да поверујем да се то заиста дешава. Осећала сам се као да гледам неки ужасан филм, а не стварност", каже Акико.
Земљотрес и цунами изазвали су и нуклеарну несрећу, која се сматра једном од најгорих у историји човечанства.
Иако су реактори у три нуклеарне електране аутоматски искључени, цунами таласи су оштетили резервне генераторе у неким од тих електрана, а најтеже је страдала електрана која носи име у Фукушима.
Како је услед природне катастрофе дошло до нестанка струје, системи за хлађење генератора су отказали, што је довело до прегревања њихових језгара, а затим и експлозије која је изазвала значајно ослобађање нуклеарног зрачења.
У Фукушими су тада завладали велика паника и страх због могућих здравствених последица услед изложености зрачењу. Многи су се плашили да би могло да се деси исто што и 1986. после катастрофе у Чернобиљу.
Иако је зрачење забележено у поврћу, млеку и другој храни, извештаји показују да је интензитет у Фукушими био много нижи.
Питање које се у последње време учестало поставља је, да ли је свет данас спремнији за будуће потенцијалне нуклеарне несреће.
Др Тревор Финдли, стручњак за нуиклеарну енергију са Универзитета у Мелбурну, верује да је већина земаља које поседују нуклеарне електране боље опремљена након несреће у Фукушими. Али, каже и да постоји велика забринутост у оним земљама које су тек почеле да је усвајају.
Постоји и забринутост због ширења нуклеарног наоружања, посебно у тренутној геополитичкој ситуацији.
Недавна оправдања која су изнеле Сједињене Државе и Израел за нападе на Иран, односе се управо на спречавање Ирана да поседује нуклеарно оружје.
Али др Финдли каже да би све што се дешава заправо могло да има супротан ефекат када је у питању нуклеарно разоружавање.
„Опасност је пре свега у томе што ће друге земље претпоставити да у случају да је Иран заиста већ имао нуклеарно оружје, до напада не би ни дошло. Онда могу да увиде да је и њима потребно нуклеарно оружје као крајње средство одвраћања од оваквог третмана од стране других земаља", каже др Финдли.
Он додаје да су пре свега у Северној Кореји вероватно размотрили ово питање и потврдили свој став да, због онога што се догодило Ирану, никада не би требало да одустану од нуклеарног оружја.
Овај стручњак такође упозорава да би се слична нуклеарна несрећа као у Фукушими могла догодити у Ирану, ако САД и Израел нападну нуклеарне реакторе или иранска залихе обогаћеног уранијума.
Цео прилог послушајте у нашем подкасту.
