У недељу увече су у Токију завршене 32. Летње Олимпијске игре. За привилегију да победом и златном медаљом затворе последњи такмичарски дан, изборили су се ватерполисти Србије, који су у финалу победили Грчку резулзтатом 13:10.
Тим селектора Дејана Савића тако је одбранио титулу олимпијског шампиона освојену у Рио де Жанеиуру 2016. године, а њима у част интонирањем српске химне завршен је последњи дан Игара у Токију.
Српска ватерполо репрезентација постала је тек друга екипа у историји овог спорта, која је успела да одбрани златну медаљу на Олимпијским играма. Исти подвиг пошао је за руком само троструким узастопним првацима Мађарима, који су владали од 2004. до 2012. године.
Капитен репрезентације Србије Филип Филиповић проглашен је за најбољег играча олимпијског турнира, а исто признање заслужено му је припало и пре пет година у Рију.
У идеални тим ватерполо турнира поред Филиповића је изабран и голман Србије Митровић, а поред њих двојице признање су добили и Мађар Манхерц, Грк Аргиропулос, Шпанац Тахуљ (Шпанија), Јапанац Инаба и Александар Ивовић из Црне Горе, који је био и најбољи стрелац са 23 постигнута поготка.
С овим златом од играња у репрезентацији Србије опростила су се чак седморица најискуснијих играча. Практично цела једна трофејна генерација на најлепши начин је сишла са велике сцене, пошто је олимпијско финале било последњи меч за Филипа Филиповића, Андрију Прлаиновића, Душка и Гојка Пијетловића, Милана Алексић, те Стефана и Бранислава Митровић.
Последњег дана такмичења је женска одбојкашка репрезентација донела Србији девето одличје у Токију, чиме је остварен највећи успех српског спорта на Олимпијским играма. Освојено је једно одличје више него 2016. у Рију, што добија на тежини када се зна да је Србија у Токио послала мањи број спортиста него на претходним играма.
Остаће записано да су се златом поред ватерполиста окитиле и Милица Мандић у теквондоу и Јована Прековић у каратеу. Једино сребро освојио је стрелац Дамир Микец, док су бронзане медаље из Токија понели Тијана Богдановић у теквондоу, Миленко Себић у стрељаштву, Зураб Датунашвили у рвању, као и мушка репрезентација у баскету 3 на 3 и женска селекција у одбојци.
У укупном поретку, Србија је заузела 26. место од укупно 93 земље које су освајале медаље на овим Играма.
Рекорд по броју медаља изједначили су и спортисти Аустралије, који су имали заиста успешне Олимпијске игре. Освојили су чак 46 одличја у 15 спортова и заузели високо шест место по броју медаља.
Укупно 17 злата (изједначен рекорд из Атине 2004), као и седам сребрних и 22 бронзана одличја припало је аустралијским такмичарима, а апсолутна јунакиња Игра је пливачица Ема Мекион која је освојила рекордних седам медаља.
На врху листе најуспешнијих земаља очекивано су се нашле Сједињене Америчке Државе са чак 113 медаља, од чега 39 златних. Једно мање најсјајније одличје освојила је Кина, али у укупном збиру ова земља има далеко мањи број медаља од Американаца, укупно 88.
Трећа је Русија са 71 медаљом, испред Велике Британије која има 65 и Јапана са 58 одличја.
По завршетку великог ватерполо финала, сви спортисти који су преостали у Токију окупили су се на Олимпијском стадиомну, на свечаној церемонији затварања Игара.
Као и цермонија отварања и сва такмичења током протеклих 16 дана, и последњи догађај на Олимпијади је због пандемије вируса корона протекао без присуства публике.
Након гашења олимпијског пламена, небо изнад стадиона обасјао је спектакуларан ватромет, а спортистима су на виртуелан начин приказани детаљи из свакодневног живота јапанске метрополе, с обзиром на то да већина њих није имала прилику да обиђе Токио због стриктних мера које су биле на снази током Игара.
Олимпијада у главном граду Јапана остаће упамћена и по томе што је била одложена за годину дана, па се уместо 2020. одржала 2021. Првобитна замисао је била да се одржавањем Игара обележи својеврсна победа над пандемијом, али пошто је зараза наставилоа да се шири и у месецима пред почетак такмичења, одлучено је да се Олимпијске игре по први пут одрже без публике.
Ипак, како је рекао и председник Међунаордоног олимпијског комитета Тоамс Бах, први пут од почетка пандемије, на једном месту се окупио цео свет".
Сама чињеница да није било публике и да није дозвољен долазак навијачима из иностранства, драстично је умањило и планирану финансијску добит организатора.
Како јавља агенција Ројтерс, Олимпијске игре коштале су Јапан укупно 15 милијарди и 400 милиона америчких долара. Односно, скоро двоструко више него што је планирано.
Према истраживању Униветрзитета Оксфорд, то су најскупље Игре у историји, које су са друге стране прошле без очекиваног туристичког бума који би надокнадио трошкове.
У анализи трошкова, експерти са Оксфорда су утврдили да је утрошено око 8 и по милијарди долара новца јапанских пореских обвезника, док је Међународни олимпијски комитет учествовао са нешто више од милијарду и по долара, наводи агенција АП.
Међутим, не треба занемарити и да је Јапан оборио рекорд по износу новца добијеног од домаћих спонзорских уговора. Чак 3,3 милијарде америчких долара слило се у касу организатора само од 15 јапанских компанија.
С друге стране, Међународни олимпијски комитет уопште није лоше прошао када је реч о приходима. Како јавља АП, МОК је од продаје ТВ прва инкасирао близу четири милијарде долара, што чини око 75 одсто укупних прихода ове организације од Игара у Токију.
На крају, спортисти су рекли велико хвала и збогом Јапану и пожелели да се сви поново окупе за три године у Француској. Париз је већ преузео Олимпијску заставу која се завијорила са Ајфеловог торња.
Oстаје нада да ће главни град Француске бити у могућности да 2024. организује Олимпијске игре на начин и у околностима какве приличе највећој спортској смотри на свету.
