Уместо да у фокусу буду спортска надметања, период уочи почетка Зимских Олимпијских игара обележила је политика. Неколико земаља, међу којима и Аустралија, одбиле су да пошаљу званичне делегације, па ове државе представљају само спортисти, а не и председници, премијери, министри и други званичници.
На такозвани дипломатски бојкот Олимпијских игара одлучиле су се и Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Канада, Литванија и Косово. Као разлог је наведено кршење људских права ујгурске мањине у кинеској провинцији Синђин.
На Олимпијским играма нема ни високих званичника Немачке, Аустрије и Швајцарске, али су они образложили изостанак актуелном пандемијском ситуацијом, а не као бојкот Кине.
Међутим, на свечаном отварању у Пекингу, организатори су повукли потпуно неочекиван потез: олимпијски пламен на стадиону "Птичје гнездо" упалила су двојица спортиста, од којих је један припадник управо ујгурске мањине.
Kинески председник Си Ђинпинг, који је и прогласио Игре отвореним, угостио је више од 20 светских лидера, међу којима су председник Руске федерације Владимир Путин, српски председник Александар Вучић и председник Египта Абдел Фатах ел Сиси. У Пекинг су допутовали и високи званичници из Саудијске Арабије, УАЕ, Катара, Аргентине, неколико бивших совјетских република, као и генерални секретар УН-а Антонио Гутереш и генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Гебрејсус.
Иначе, одлуку о бојкоту прва је објавила Америка, 6. децембра, након чега је Међународни олимпијски комитет саопштио да „поштује" одлуку САД, али уз напомену да је мало вероватно да ће такав потез утицати на укупни успех Игара.
Више о овој теми послушајте у нашем подкасту, кликом на слику изнад текста.
