'У Источној Европи и Евроазији, индивидуална и „незванична“ сећања често су сматрана поузданијим од историје која се препричава у званичним изворима. Па ипак, индивидуално сећање је неизбежно погођено и обликовано јавним сећањем, којим неке државе и политичке елите покушавају да манипулишу за сопствену корист. Ауторитарни владари, без обзира на своју идеолошку оријентацију, настоје да контролишу историјско сећање како би ојачали и оправдали своју владавину', каже се у објашњењу на веб страници конференције.
