Хлеб је можда намерно стављен у новоизграђену кућу као део ритуала како би се призвали просперитет и изобиље.
„Из доказа је јасно да је хлеб брзо ферментисан и печен, а затим спаљен. Да није био угљенисан, можда не би преживео до данас“, рекао је археолог Мурат Турктеки (Murat Türkteki).
Археолози нису сигурни ко је тачно живео у Кулуоба Хојуку у време када се хлеб пекао, али током бронзаног доба подручје су насељавали Хати, анадолски народ који је претходио Хетитима.
Археолози су хлеб откопали у септембру 2024. године током ископавања у насељу из бронзаног доба које се проучава већ деценијама.
Изузетно очуван хлеб изложен је у Археолошком музеју у Ескишехиру (Eskişehir) од 28. марта ове године.
„Ово је најстарији испечени хлеб који је пронађен током ископавања и углавном је сачувао свој облик“, рекла је за Телевизију Ал Арабиа (преноси агенција AFP) Дениз Сари (Deniz Sari), професоркa археологије на Билекик универзитету (Bilecik University)
"Овај хлеб је пронађен на прагу куће у Кулоби, датира из 32. године пре нове ере. Наравно, проналазак овог хлеба је велика прилика за нас, не само уобичајено откриће. Један од најважнијих фактора када је у питању његова добра очуваност је то што је хлеб био закопан у јами одмах испод прага грађевине и покривен. Дакле, већ је био на неки начин запечаћен. Такође, спаљивање и закопавање хлеба након печења је један од значајних разлога зашто је задржао свој облик до данас."
Једна модерна пекара је већ почела да репродукује и продаје хлебове направљене на основу древног рецепта.
Прва тура се распродала за само неколико сати, а пекара од тада дневно продаје око 300 векни. Уз субвенције градских власти, хлеб се продаје по цени од само 50 турских лира (око 1,30 америчких долара).
Source Hürriyet Daily News
