Пре шест деценија, Београд је био домаћин Оснивачке конференције Покрета несврстаних. На темељима историје и односа које Србија, као наследница Југославије, има са земљама чланицама Покрета, Београд ће опет угостити велики број државника 11. и 12. октобра поводом 60. годишњице покрета.
Пре шест деценија лидери једног броја земаља окупили су се са идејом да направе противтежу у тада блоковски подељеном свету.
Лидери несврстаних земаља окупили су се 1. септембра 1961. године у Скупштини Југославије, у Београду на оснивачком самиту. Вијориле су се заставе 25 земаља са четири континента које нису припадале ни источном, ни западном блоку. Основни принципи Покрета несврстаних, које су чиниле махом афричке и азијске земље јесу: узајамно поштовање територијалног интегритета и суверенитета; узајамно ненападање; узајамно немешање у унутрашње послове; једнакост и узајамна корист и мирољубива коегзистенција.
Покрет несврстаних и данас постоји, али без значајнијег утицаја на геополитичка и економска дешавања у свету, а и у земљама чланицама полако је пао у заборав. Данас Покрет несврстаних броји 120 земаља чланица, а Србија од 2001. године има статус посматрача, као и још 16 земаља.
После 60 година у Београду ће бити обележено шест деценија од оснивања Покрета несврстаних земаља, а по речима министра спољних послова Србије Николе Селаковић, то би могла да буде прилика да се, у данашењм мултиполарном свету, реафирмише идеја заједничког деловања земаља које нису међу водећим политичким и економским силама света.
