For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
По трећи пут у последње четири године, атомски научници су померили Сат судњег дана ближе поноћи. Сада за још четири секунде.
Овај метафорички сат представља вероватноћу ризика од глобалне катастрофе и упозорава човечанство на близину опасности од пропасти света.
Научници који подешавају Сат судњег дана сада су поставили казаљке на 85 секунди до поноћи, што је најближе икада теоретској тачки уништења.
У објави Билтена атомских научника наводи се да је сат померен услед агресивног понашања нуклеарних сила, кршења контроле нуклеарног наоружања, као и због сукоба широм света и глобално нерегулисане вештачке интелигенције.
Председница и извршна директорка Билтена Александра Бел каже да упозорење никада није било озбиљније и истиче да се човечанство суочава са све већим ризицима од нуклеарног оружја, климатских промена и револуционарних технологија.
„Сваки секунд на овом сату је важан, али понестаје нам времена. То је сурова истина и наша реалност“, рекла је Бел.
Билтен који објављује стање на Сату судњег дана, основала је 1945. група атомских научника, међу којима су били и Алберт Ајнштајн и Роберт Опенхајмер.
Две године касније, ова непрофитна организација са седиштем у Чикагу, осмислила је симболични часовник као подсећање колико је човечанство било близу уништења сопственог света након атомских бомби бачених на Хирошиму и Нагасаки.
Скоро осам деценија касније, председник Одбора за науку и безбедност у овој организацији, Данијел Холц, каже да се планета креће ка уништењу опасном брзином.
„Прошле године смо упозорили да је свет опасно близу катастрофе и да земље морају да промене курс у смеру међународне сарадње и деловања на најкритичније егзистенцијалне ризике. Нажалост, догодило се супротно. Уместо да послушају ово упозорење, светске силе су постале још агресивније и више непријатељски и националистички настројене", истакао је Холц.
Научници из Билтена упозоравају и да су нарочито у протеклих 12 месеци дугогодишњи дипломатски оквири стављени под изузетан притисак. Такође, претња од нуклеарних тестирања је повећана, а забринутост због ширења атомског наоружања је порасла.
Навели су и примере недавних и текућих сукоба уз учешће земаља које поседују нуклеарно наоружање. Поред континуираног рата Русије у Украјини, истакли су и америчко и израелско бомбардовање Ирана, као и граничне сукобе између Индије и Пакистана.
Данијел Холц каже да ризик од ескалације постаје нарочито велики, с обзиром на то да једини постојећи споразум о нуклеарном оружју између Русије и САД ускоро истиче.
Председник Руске федерације Владимир Путин је у септембру прошле године предложио да се две земље сложе око продужетка ограничења утврђених споразумом Нови СТАРТ на још годину дана. Тиме би се број распоређених нуклеарних бојевих глава обе стране ограничио на 1.550.
До сада, амерички председник Доналд Трамп није званично одговорио на овај предлог.
Напротив, Трамп је у октобру издао наређење америчкој војсци да поново покрене процес тестирања нуклеарног оружја, након више од три деценије прекида.
Научници из Билтена упозоравају да је Трампов приступ управљању у ширем смислу такође део опасног националистичког и аутократског глобалног тренда, што додатно појачава ризик у којем се свет налази.
Цео извештај послушајте у нашем подкасту.
