Да ли су египатске принцезе биле и ратнице? Ново истраживање сугерише да оружје пронађено у њиховим гробницама можда није било само симбол моћи, већ да су га неке од њих заиста користиле током живота.
For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
Више од једног века археолози су сматрали да су лукови, стреле, бодежи и друго оружје пронађено у гробницама египатских принцеза представљали искључиво погребне дарове или симболе краљевског статуса. Међутим, нова биоархеолошка анализа њихових посмртних остатака указује на могућност да су неке жене из фараонске породице биле обучене за стреличарство, лов, па чак и војне вештине.
До тог закључка дошао је међународни тим истраживача предвођен докторком археологије Зејнаб Хашеш (Zeinab Hashesh) са Универзитета Бени Суеф у Египту, чији је рад објављен у научном часопису Frontiers in Environmental Archaeology.
Научници су анализирали посмртне остатке шест чланова краљевске породице из периода Средњег краљевства, старе око 4.000 година. Међу њима су биле принцезе Ита, Итаверет, Кхенмет, Сататормерит и Нуб-Хотеп, као и краљ Хор. Њихове мумије пронађене су још крајем 19. века у краљевској некрополи Дахшур, али су деценијама биле изгубљене у збиркама Египатског музеја у Каиру, све док нису поново идентификоване током ревизије музејских колекција 2020. године.
Истраживачи су на костима анализирали места на којима су током живота били причвршћени мишићи и лигаменти. Код више принцеза уочени су изразито развијени припоји мишића на раменима, грудном кошу и рукама, што, према ауторима студије, одговара покретима који се годинама понављају приликом затезања лука и руковања оружјем.
Према речима докторке Хашеш (Hashesh), овакве промене на скелету указују да су активности попут стреличарства и лова биле део њиховог живота, а не само симболични мотиви приказани у њиховим гробницама.
„Развој њихових костију директно се поклапа са врстом оружја пронађеног у њиховим гробницама, што указује да ти предмети нису били само погребни прилози, већ алати које су активно користиле“, навела је ауторка истраживања.
Најупечатљивији пример представља принцеза Ита, код које су научници уочили изузетно развијену мускулатуру горњег дела тела, као и принцеза Итаверет, која је током живота преживела преломе ребара и стопала. Њене кости, како наводе аутори, показују карактеристике типичне за особе које су се интензивно бавиле стреличарством.
Истраживачи су код више чланова краљевске породице пронашли и добро зарасле повреде, што указује да су имали приступ развијеној медицинској нези. Истовремено, откривени су и трагови инфекција, недостатка хранљивих материја и наследних промена на кичми, што показује да ни краљевски статус није значио потпуну заштиту од болести и физичких тегоба.
Уколико се налази потврде и у будућим истраживањима, могли би да промене досадашње схватање улоге жена у старом Египту. До сада се сматрало да је оружје у њиховим гробницама пре свега симболично и да одражава краљевску моћ или верска веровања о загробном животу. Нова анализа, међутим, отвара могућност да су поједине принцезе пролазиле војну обуку, учествовале у лову или биле оспособљене за употребу оружја.
Сличан став изнео је и биоархеолог др Скот Хедоу (Scott Haddow) са Универзитета у Торину, који сматра да промене на припојима мишића саме по себи нису довољне да се поуздано повежу управо са стреличарством или војном обуком. Према његовим речима, на развој костију могу утицати бројни фактори, укључујући генетику, године, грађу тела и друге понављајуће физичке активности.
Иако се научници још увек не слажу око тумачења резултата, већина оцењује да студија доноси нову перспективу у разумевању живота жена на египатском двору. Уместо да се посматрају искључиво као симболи краљевске моћи, ове принцезе све више постају предмет истраживања која покушавају да открију како су заиста живеле – и колико су биле активне у друштву које се вековима сматрало готово искључиво мушким када је реч о оружју и ратовању.
For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
