На северу Србије, у Банату, откривено је до сада непознато насеље из доба касног неолита.
Овај локалитет смештен је крај реке Тамиш, у атару села Јарковац, а стар је око 7.000 година. Пронашао га је српско-немачки тим који чине научници из Групе РООТС Универзитета у Килу, Музеја Војводине у Новом Саду, Народног музеја у Зрењанину и Народног музеја у Панчеву.
Откриће је објављено на научном порталу Phys.org, који цитира вођu тима др Мартина Фурхолта, професора са Института праисторијске и протоисторијске археологије Универзитета у немачком граду Килу.
„Ово откриће је од изузетног значаја јер у српском делу Баната до сада нису позната већа насеља из касног неолита“, рекао је др Фурхолт.
Мапа геофизичког истраживања насеља на северу Србије
Геофизичким снимањем обављеним у марту ове године, откривено је да неолитско насеље код Јарковца окружује четири до шест ровова, а процењује се да је велики број грађевина у том насељу - спаљен.
Научници су успели да у потпуности мапирају обим насеља, а паралелно са геофизичким истраживањима, такође су систематски прегледане површине околног подручја, у потрази за артефактима.
"Насеље ове величине је спектакуларно. Геофизички подаци нам такође дају јасну представу о структури овог локалитета од пре 7.000 година", рекао је докторант из Групе РООТС Фин Вилкс.
Истраживањем површинских грађевина и артефакта, археолози су закључили да је у питању насеље винчанске културе, али да је присутан и јак утицај регионалне банатске културе.
"Ово је такође изузетно, јер је познато само неколико насеља са материјалом из банатске културе, са подручја данашње Србије", објаснио је Вилкс.
Др Фурхолт са Универзитета у Килу истакао је да "југоисточна Европа представља веома значајан регион, који може да понуди одговоре на питања како су се знања и технологије ширили у раним периодима људске историје и како је то било повезано са друштвеним неједнакостима“.
„У том делу Европе су се по први пут на континенту појавиле нове технологије и знања, попут обраде метала. Са новооткривених и рекласификованих сајтова, прикупљамо важне податке за боље разумевање друштвене неједнакости и преноса знања", рекао је Мартин Фурхолт.
Оно што је највише заинтересовало истраживаче је чињеница да је то монументално насеље остало скривено миленијумима.
Како је наведено, могућности за разоткривање тајни неких древних времена подтсакле су научнике да најаве спремност да започну даља ископавања на овом локалитету.
Ко зна, можда Србија ускоро добије нови Лепенски вир, као потврду присуства раних култура у том делу Европе.
